Danas je Dan planete Zemlje

Dan planete Zemlje obeležava se danas širom sveta pod sloganom:“Uložimo u našu planetu“. Ovogodišnja tema ukazuje na neophodnost ličnih akcija za njeno očuvanje, ali i skreće pažnju na potrebu da se okrenemo zelenim i održivim poslovima i preduzećima koja kroz svoje poslovanje brinu o budućnosti i preostalim resursima, na taj način da doprinesu izgradnji zdravijih gradova, država i ekonomija.

Ovo je naročito značajno imajući u vidu da već tri godine svetska populacija godišnje troši više resursa nego što ih planeta Zemlja može proizvesti u istom periodu. U taj takozvani „ekološki dug“ čovečanstvo je ušlo 29. jula 2019. To znači da već tri godine svako od nas troši resurse namenjene budućim generacijama i živi na račun svoje dece. Slično kao kada bi roditelji uzeli kredit koji bi svaka naredna generacija morala da otplaćuje, bez naznaka da će ga otplatiti.

Više od pola veka 22. aprila se u celom svetu obeležava Dan planete Zemlje. Na taj način skreće se pažnja na značaj očuvanja prirode i važnost sprečavanja negativnih posledica po životnu sredinu. Podsećanjem na opasnost koja preti Zemlji i ekosistemu zbog razvoja industrije, na globalno zagrevanje i klimatske promene podiže se svest o odgovornosti prema planeti na kojoj živimo.

Tim povodom stručnjaci svake godine upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta pred izumiranjem. To ozbiljno narušava čitav ekosistem i biološku raznovrsnost. Biolozi podsećaju da time što ljudi uništavaju staništa nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje, uništavaju i život na planeti.

Ljudska ekonomija je jedan od glavnih uzroka promene klime na čitavoj planeti. Jedna od glavnih poruka ovogodišnje proslave jeste da svako od nas sopstvenim izborima može da osigura bolju budućnost čitave planete, tako što će birati proizvode i usluge kompanija i preduzeća koja imaju održivo poslovanje, aktivno štite prirodu i klimu, kao i da odbiju da podrže one koje to ne čine.

Takođe, kroz lične akcije u svakodnevnom životu svako od nas mogao bi doprineti boljem životu na Zemlji. Primera radi, od ukupno bačenog otpada na deponijama u Srbiji svake godine oko 40 odsto čini otpad od hrane. On doprinosi globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa 8 odsto. Prema podacima Inicijative „Spasimo hranu“, u Srbiji se baci više od 720.000 tona hrane i to je izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte koji bismo mogli da smanjimo ukoliko povedemo računa o količinama hrane koju nabavljamo i spremamo, o rokovima trajanja namirnica, podelimo ono što je preostalo i osmislimo nove recepte.

Prema podacima UNEP – UN Envirment Programm, Srbi godišnje bace više od 720.000 tone hrane. I to je samo u pitanju hrana. A gde je još otpad, koga samo u Srbiji u jednoj godini sakupimo 300.000 teretnih vagona. Ako tome dodamo i industrijski otšpad koga prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine godišnje sakupimo nešto više od 9,5 miliona tana, i 67.872 tone opasnog otpada, onda je jasno kakvu štetu nanosimo planeti zemlji.

Prema podacima svetske Organizacije „Dan planete Zemlje“ generacija rođena između 1997. i 2012. godine, takozvana generacija Z, na svetskom nivou je za 45 odsto prestala da kupuje određene robne marke zbog zabrinutosti da su sporni etički i za održivost planete. I to je jasan znak u kom pravcu će morati da se kreće poslovanje svih koji budu želeli da opstanu na tržištu u budućnosti, a to je da pre svega brinu o planeti Zemlji.

Blic