Mićo Brković – jedini Čačanin koji je dva puta bio učesnik na Olimpijskim igrama: Sport više nije što je bio, na sceni drugi parametri

Čačak – Mićo Brković, najbolji biciklista Čačka u istoriji, jedini Čačanin koji je učestvovao na dve olimpijade – 1988. u Seulu i 1992. u Barseloni, pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta usled sankcija bivšoj Jugoslaviji, ostao je upamćen upravo po izjavi koju je dao o situaciji u kojoj se tada našla naša olimpijska reprezentacija; izjave su bile zabranjene u našem timu, a na pitanje stranih novinara kako se oseća na olimpijadi, kratko je kazao: „Ovo mi je druga olimpijada, na prvoj sam se osećao lepo, što i dolikuje Olimpijskim igrama, a na ovoj drugoj nam je sve zabranjeno osim vazduh da dišemo”, pa je još i dodao: „Malo bolje nego Jevreji za vreme Drugog svetskog rata!”.

Za izjavu koju je preneo Rojters, a zbog koje je mogao bukvalno da bude izbačen sa Olimpijskih igara u Barseloni, i koja nije mogla da promeni sumorno stanje ne samo sporta u kome se našla bivša država, danas kaže da nije mogao da je ne kaže te da je to bio izraz njegovih najdubljih osećanja gneva i povređenosti zbog sankcija njegovoj zemlji i čitave priče koja je to pratila – sportisti nastupali u belim dresovima, bez prava učešća u ceremonijama otvaranja i zatvaranja Igara i bez prava na intoniranje himne ako dođe do osvajanja medalje itd.

„Zemlja je bila surovo kažnjena, a ja sam bio samo surovo iskren”, napominje izuzetni čačanski sportista u razgovoru za Glas zapadne Srbije.

On kaže da sa ove distance gledano taj period jeste bio za njega mračan jer ga je omeo da prikaže sve ono što je mogao.

I ovako je bio sjajan po rezultatima i dostignućima, ali ističe da je mogao bolje i puno još da pruži.

„Svi ti rezultati koje sam napravio isključivo su posledica toga što sam mnogo voleo biciklizam. Sve što sam postigao je dosta ali nije bio moj maksimum jer nisu postojali adekvatni uslovi. Zakačio sam nezgodno vreme praćeno ogromnom inflacijom, a biciklizam je veoma skup sport i danas, a zamislite tek kako je bilo u onom vremenu, bolje i ne pričati”, naglašava nekadašnji biciklistički šampion.

Osim pomenutih Igara, bilo je još dosta neočekivanih situacija u kojima se našao što je za posledicu imalo i rezignaciju i tugu.

„’Skinuli’ su nas na pola trke oko Austrije zbog sankcija. One su pojele, za mene lično, najbolje godine i to je trajalo od moje 24. godine pa sve do 30. Falilo je motivacije, a meni su prava motivacija bila samo međunarodna takmičenja”, ističe on.

Za današnji sport kaže da se znatno izmenio, da to više nije ona igra kojoj je svedočio i bio njen deo, već da je posredi izražena komercijalizacija.

„Po meni, sport je izgubio pravi smisao. Tada je bilo mnogo više entuzijazma i ljubavi prema sportu pa tako i biciklizmu. Ipak, i dalje ima dobrih rezultata. Biciklizam u svetu je otišao mnogo daleko od nas po svim pitanjima, najviše zbog tehnike. Mi nekako stagniramo, imamo dva dobra internacionalna takmičara, Veljka Stojnića i Dušana Rajovića, ali generalno nema uslova zbog loše materijalne situacije”, kaže Mićo.

On je trenutno zaposlen u SC „Mladost” u Čačku gde rukovodi rasporedima u dve sportske hale.

Bez obzira što je, kako kaže, prestario za pravi sport, ostao je veran biciklizmu u svom rodnom gradu.

„Redovno ga praktikujem rekreativno. Čačak je fenomenalan što se tiče rekreativnog brdskog biciklizma, potencijali Ovčara, Kablara, Jelice su kao bogomdani za biciklistički sport. Ipak, za takve biciklističke izlete na planinama potrebno je više vremena koje ja biram da provedem sa porodicom”, navodi i dodaje da mu ostaje rekreativni drumski biciklizam koji je u Čačku poseban.

Stanovnici Čačka su, po njemu, naviknuti na bicikliste, u saobraćaju sve dobro razumeju, „i ako naiđete na nekoga ko nema razumevanja, budite sigurni da su u pitanju tablice nekog drugog grada, a ne Čačka”, dodaje.

„Čačani sve znaju na drumu i imaju i poštovanja i tolerancije. Kako da i ne bude tako kada je Čačak pravi biciklistički grad koji opet proizvodi reprezentativce. Nepresušni izvor talenata biciklizma”, zaključuje za GZS jedno od najvećih imena biciklizma u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

GZS