Kardiovaskularni bolesnici Moravičkog okruga više ne moraju za svaki problem ići do Beograda: U angio sali radiće se i komplikovani zahvati koji se do sada nisu vršili u čačanskoj bolnici

Čačak - U prethodne četiri godine u okviru čačanske Opšte bolnice funckioniše i angio sala u kojoj se vrši dijagnostika i lečenje kardivaskularnih problema pacijenata, kao i za lečenje osoba koje su preživele moždani udar. U narednom periodu, očekuje se primena i nekih zahvata koji se do sada nisu vršili u čačanskoj Opštoj bolnici, što će smanjiti potrebu pacijenata za odlaskom u zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa.

„Prvi korak je uvođene `FFR`, to su specijalne žice kojima može da se dijagnostifikuje da li je značajna neka lezija ili ne i da li je potreban stent ili ne. Tih bolensika godinšnje ima sigurno 50 i to treba da se uvede jer je jako važno. I treba razmišljati, a o tome smo pričali, a to je uvođenje `Pejsmejker centra`. I to ćemo da iskontaktiramo u fondu i ministarstvu, kako i na koji način to uraditi, s obzirom na to da je angio sala funkcinalna i opremljena i može da radi ugradnju pejsmejkera”, zaključio je dr Dragan Sagić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kadar čačanske Opšte bolnice koji trenutno radi na zahvatima u okviru angio sale, prema rečima progesora dr Sagića na zadovoljavajućem je nivou, uz napomenu da se očekuje još nekoliko lekara koji će se priključiti tom timu nakon završene specijalizacije.

„Tu je doktor Mijailović, koji je završio specijalizaciju, sada je trenutno u planu da ide na subspecijalizaciju iz kardiologije ali već učestvuje u radu sale. Tu je jedan kolega koji je dobio specijalizaciju i jedan kome se planira specijalizacija. Imamo i jednu doktorku koja završava subspecijalizaciju iz kardiologije. Tu su i kolege iz Kragujevca i oni i dalje učestvuju u radu sale i nas par sa Dedinja, dr Petrović i ja”, kazao je prof. dr Dragan Sagić.

U periodu od marta meseca ove godine do danas u čačanskoj angio sali izvršen je impozantan broj kardiovaskularnih zahvata, ali da je plan da se do kraja godine te brojke u nekim slučajevima i dupliraju.

„Urađeno je 535 koronarografija, 180 diletacija srčanih arterija, 10 implantacija privremenog pejsmejkera, skoro 50 boelsnika sa akutnim infarktom, što je jako važno da je urađeno i to su pacijenti koji su bili vitalno ugroženi i kojima je spašen život. Cilj je da se do kraja godine uradi oko 1.000 koronarografija, oko 400 implantacija stentova, dakle oko 350 do 400 diletacija koronarnih aretrija. Ti su brojevi sasvim zadovoljavajući za ovu bolnicu, veliki, značajni i svakako će biti realizovani”, istakao je profesor Sagić.

RINA