Renoviran onkološki dispanzer čačanske Opšte bolnice (VIDEO)

Mesec oktobar je posvećen borbi protiv karcinoma dojke i upravo pred samo obeležavanje ovog važnog meseca, renoviran je Onkološki dispanzer Opšte bolnice Čačak. Celokupno finansiranje i pronalaženje sponzora obezbedile su načelnica Onkološke službe dr Dragana Bojović i glavna sestra Zorica Šuluburić.

“Ono što bih ja volela da shvatite jeste da je cilj kompletnog renoviranja bio da mi ovu zgradu predstavimo u boljem svetlu i da je napravimo udobnijom za naše pacijente, da bude funkcionalnije za naše osoblje, da lakše sarađujemo i imamo bolju komunikaciju, da pacijenti imaju uslugu laboratorijskog pregleda krvi i ginekološkog pregleda, a nadam se da ćemo uskoro ovde imati i hirurga koji će raditi sa nama, U planu nam je da oformimo kompletan onkološki tim naše bolnice koji će biti centralizovan na jednom mestu, što će svakako biti efikasnije za naše pacijente”, izjavila je dr Dragana Bojović, načelnica Onkološkog dispanzera Opšte bolnice Čačak.

Tokom radova na ovom odeljenju, promenjena je namena postojećih prostorija u okviru dispanzera, kompletno je okrečeno, a nabavljen je i novi nameštaj. Sala za primenu hemioterapije je jedna od najbolje opremljenih u Srbiji, na raspolaganju je ginekološko-onkološka ambulanta, iglene biopsije su postale standard dijagnostike karcinoma dojke, radiološka dijagnostika je dostupnija onkološkim pacijentima, dok im je hospitalni deo bolnice velika podrška i pomoć, klimatizovane su skoro sve prostorije, a obnovljen je i nameštaj. O zalaganju medicinskog osoblja, požrtvovanju i zajedničkoj borbi retko se može javno čuti. Jedna od takvih je i Zorica Šuluburić, glavna sestra u Onkološkoj službi, koja već četiri godine ovde požrtvovano radi i diše sa svojim pacijentima.

“Veoma sam srećna što sam ovde zato što sam sagledala život na jedan drugi način. Saznala sam koje su prave vrednosti jednog ljudskog života, a ne ono sa čime se mi bavimo a ne bi trebalo da se bavimo. Ovim putem bih želela da se zahvalim svim svojim kolegama, jer bez njihove podrške ne bi bilo ovog renoviranja i poboljšanja uslova, kao i načelnici službe koja je insistirala na tome, a sve zbog pacijenata, jer jednostavno, prostor u kome su pacijenti ranije sastima čekali na terapiju, sedeli jedni do drugih, disali jedni drugima u leđa, nije bio nimalo adekvatan, zbog toga smo hteli da ga proširimo I oplemenimo, da imaju svoj komfor I intimu. I uspeli smo u tome”,izjavila je glavna sestra Zorica Šuluburić.

Katarina Milićević Barać, dugogodišnja pacijentkinja i predsednica Udruženja „Vera“ govorila je o svom iskustvu i o borbi na putu ka izlečenju.

“Kao pacijent mogu reći da sam jako zadovoljna zato što prostor u kojem mi čekamo, boravimo I brinemo je mnogo bolji, lepši, udobniji, ne liči na klasičnu bolnicu I to pogotovu onkološkim pacijentima mnogo znači jer nemaju taj osećaj straha tako jak kada uđu u neki prostor koji nije klasičan bolnički. Ja sam ovde dugo, već 12 godina, i znam sve faze ovog odeljenja. Znam kakvi su uslovi bili na početku i kako je sve iz godine u godinu bilo bolje, da bismo sada već došli u fazu da smo opuštenije. Osoblje je shvatilo da je nama prvenstveno bitno da taj strah, tugu i neizvesnost drugačije sagledamo”, istakla je Katarina Milićević Barać.

Opterećenje malignim bolestima u svetu i u  Srbiji ima višedecenijski trend   rasta.  Ovakva epidemijska kretanja zahtevaju sve veću angažovanost  ličnih i sistemskih resursa  za potrebe dijagnostike, lečenja i nege  obolelih od malignih bolesti . 

“Ono što je najvažnije za otkrivanje I lečenje karcinoma dojke jeste da kontinuirano vodimo brigu o sebi, da obavljamo samopreglede dojke I da se javljamo na redovne preglede kod svojih izabranih lekara I ginekologa I da mislimo na to. Ako mislimo, tako ćemo I otkriti ukoliko se pojavi bilo kakva promena na koži ili u samoj dojci, na vreme se javiti I tada je sve mnogo jednostavnije. Put kojim pacijentkinja treba da ide, odnosno osoba koja ima bilo kakvu promenu na dojci jeste pre svega počevši od samog sebe, onda izabranom lekaru, ginekologu I u ambulantu za dojku koja se nalazi na odeljen ju Opšte hirurgije u čačanskoj bolnici”, dodala je dr Bojović.

“Ja sam za 12 godina doživela da se stalno neke nove terapije pojavljuju koje me održavaju u životu I uvek ima opcija za lečenje, uvek ima načina kako da se život olakša. Bolest možda neće moći da se izleči ali bar da možemo da živimo normalno jer tako I treba živeti. Treba misliti o bolesti ali ne opterećivati se time jer život nije završen. U našoj naciji postoji stigma da neko kada dobije dijagnozu karcinoma, on je odmah mrtav, otpisan, što sam ja lično doživela tom nekom diskriminacijom I na poslu I među prijateljima I poznanicima. Svi su očekivali da ću da umrem za dva dana. Mislim da prvenstveno treba raditi na tome da bolest može biti hronična I da mi onkološki pacijenti budemo u rangu npr.dijabetičara”, zaključila je Katarina Milićević Barać.

Čačak  je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima eksterni konzilijum sa Institutom za onkologiju i radiologiju Srbije, sa kojim se održavaju konsultacije elektronskim putem, dva puta mesečno. U planu je da se otvori i Ambulanta za dojku koju bi vodili hirurzi i koja bi značajno ubrzala dijagnostiku kod lečenja raka dojke, kao i organizovanje edukativnih radionica za podršku pacijetima.