Veliko srce, entuzijazam i hrabrost, sve su to osobine koje morati posedovati da biste se odlučili biti volonter. Pomagati drugima ne očekujući ništa zauzvrat odlika je samo velikih ljudi. Jedna takva žena za primer uveliko gazi devetu deceniju života i bez obzira na godine jedna je od najaktivnijih volonterki Crvenog krsta u Topoli. Kad se pomene ime Slobodanke Soje Milovančević (86) svi će odmah znati ovu dobru ženu sa blagim osmehom i dobrom dušom.
"Volim da pomažem ljudima, tu sam da saslušam i razumem. Svi smo mi od krvi i mesa i svako ima neku svoju muku. Obišla sam mnogo ljudi, nekad i dugo pešačila kako bi stigli do njih i pomogli im. Ništa nije teško, jer nema veće sreće kad vratite osmeh na nečije lice", rekla je humana Soja.
Na hrabrosti i posvećenosti Soji bi mogle pozavideti i mnogo mlađe koleginice. Tokom svih godina koliko se bavi volontiranjem priče je zapisivala, govoreći da je svačiji život roman i vredan pažnje, pa je njena beležnica prepuna humanih dela koja je učinila.
„Soja je volonter naše organizacije sa najdužim višegodišnjim stažom. Ova draga i požrtvovana osoba učinila je za Crveni krst bezbroj plemenitih dela . U svojim objavljenim zbirkama pesama, isticala je važnost i ulogu Crvenog krsta kroz stihove koje je njemu posvetila“, rekla je za RINU sekretar Crvenog krsta Topola, Biljana Pavlićević.
Volonteri širom sveta 05. decembra proslavaljaju svoj dan, a koliko su važni najbolje se pokazalo tokom pandemije korona virusa. Često se za ove humane ljude može čuti da nisu plaćeni ne zato što njihov rad ne vredi, nego zato što je u materijalnom smislu apsolutno neprocenjiv.
RINA
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar