Mamografski skrining ključan za pravovremeno otkrivanje onkoloških bolesti

Tokom prošle godine, u Srbiji je oko 711.000 ljudi obavilo medicinski pregled sa ciljem ranog otkrivanja bolesti, od čega su čak 80 odsto bile žene, navedeno je na nedavno održanom panelu o ženskoj onkologijiu okviru AFA Fem Health-Tech foruma.To pokazuje da pripadnice lepšeg pola u našoj zemlji vode računa o svom zdravlju.Međutim, kako su onkološke bolesti u porastu, posebno karcinom dojke, potrebno je dodatno podići svest o značaju mamografije. „Strah od mamografskog zračenja je najčešći razlog zbog kog mnogi odustaju od skrininga, ali benefit od ranog otkrivanja bolesti ne može se meriti sa nepostojećom štetnosti ove vrsta pregleda”, istakla je dr Ivana Kostadinović, radiološkinja u zdravstvenom sistemu MediGroup na pomenutom panelu.

Čak 90 odsto pacijenata i pacijentkinja dr Kostadinović su onkološki, i njihov broj je u konstantnom porastu. Prema njenim rečima, upravo kako bi se bolest detektovala pravovremeno, neophodno je obavljati ultrazvučne i mamografske skrininge koji su potpuno bezbedni i bezbolni.

„Ultrazvuk jejako komforna metoda koja se najčešće primenjuje kod žena starosti između 40 i 45 godina. U slučaju da se putem ultrazvuka uoči određena promena, uzima se anamneza kako bi se identifikovali faktori rizika koji mogu da utiču na pojavu bolesti. Kad je reč konkretno o mamografiji, treba znati da jedino ona može pouzdano detektovati pojave koje najčešće ne izazivaju simptome i premale su da bi se napipale. Zračenje prilikom pregleda ne može doprineti nastanku i razvitku bolesti. Zapravo, mi u roku od pet do sedam nedelja primimo taj nivo zračenja od svoje okoline”, rekla je dr Kostadinović.

Podaci registra za rak pokazuju da se kod oko 20.000 žena na godišnjem nivou otkrije neki vid karcinoma, naročito između pedesete i sedamdesete godine života. Od toga, svaka peta je obolela od raka dojke, svaka deseta od raka pluća, debelog creva i rektuma, a kako ističe Verica Jovanović, direktora Instituta za javno zdravlje"Dr Milan Jovanović Batut", upravo to su bolesti na kojima treba raditi u oblasti ranog otkrivanja pomoću preventivnih pregleda.

„Potrebno je da udruženim snagama širimo informacije o tome ko treba da ide na skrining i šta ova vrsta pregleda podrazumeva. Na primer, sve zdrave žene koje imaju više od 45 godina treba da dođu na mamografski pregled jednom u dve godine. Drugi skrining pregled koji je neophodan je Papanikolau koji žene starosti od 25 do 64 godina treba da obavljaju makar jednom u tri godine. Novi tip pregleda je HTP tipizacija koja može u potpunosti sprečiti nastanak karcionoma grlića materice. Tu je i testiranje nevidljive krvi u stolici putem pregleda koji se treba primenjivati jednom u dve godine, i to od pedesete godine života“, istakla je Jovanović.

O tome kako treba reagovati kada se prvo primete simptomi bolesti na događaju je govorila panelistkinja drIvana Minić, onkološkinja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

„Žena treba da poznaje svoje telo i da zna kada je potrebno da proveri svoje zdravlje. Zato, za početak, sve žene treba da nauče da se samopregledaju. Istina, takav pregled nije pouzdan kao skrining, ali svakako je pomoćna metoda. U slučaju da se ipak dogodi da se prvo primete simptomi bolesti, neophodna je dostupnost pregleda i lekara. Pored toga, potrebno je da podignemo ulogu primarne zdravstvene zaštite na viši nivo, kao i da kontinuirano edukujemo javnost o značaju HPV imunizacije“, izjavila je dr Minić.

Lekari često očekuju da je u dojci fibroadenom, benigni tumor, a onda biopsija pokaže da je reč o karcinomu. Neretko se dešava i utvrđivanje malog tumora, ali se nakon pripreme za konzilijum shvati da je to već proširena sistemska bolest. Polimalignizmi su takođe sve češća pojava, odnosno otkrivanje postojanja dva ili više tumora istovremeno. Zato su panelistkinje na događaju posvećenom ženskoj onkologiji poslale zajedničku, snažnu poruku:

„Učestalim dijagnostičkim pregledima za rano otkrivanje raka dobija se veći broj obolelih žena, ali njihova bolest je otkrivena na vreme. Upravo na taj način se čuva kvalitet života. Zato je važno što o onkološkom zdravlju žena više ne govorimo samo tokom određenih perioda u godini, već da to činimo i danas, a činićemo i sutra, dok god je to neophodno.“