Čačanska rodna: U Hadžića kući 22. decembra se otvara Etnološki muzej Čačak

Decembar mesec u Čačku obeležiće otvaranje Etnološkog muzeja uz veliku dramsku kompoziciju „Zapisi u kamenu: proslava otvaranja Etnološkog muzeja Čačak" 22. decembra sa početkom u 18 časova u dvorištu Narodnog muzeja Čačak.

Događaj je deo programa „Čačanska Rodna“, a performans ima za cilj da procesijom istakne ne samo otvaranja Etnološkog muzeja, već i da se osvrne na druge projekte Narodnog muzeja, koji su takođe deo Prestonice kulture Srbije - Čačak 2023.

Ovo veče će početi sa prezentacijom arheoloških istraživanja „Grad ispod grada“, a nastaviće se sa prezentacijom ideje arheološkog parka „Gradina” na Jelici. Kroz procesijski vremeplov publiku će voditi istorijski i fiktivni likovi: Tiberius Klaudius, Gospa od Gradine, Justinijan, Vladimir Hadžić, koji će kroz monološka kazivanja govoriti o uzbudljivoj istoriji ovog podneblja. U finišu procesije, u obnovljenoj Hadžića kući, biće otvoren Etnološki muzej Čačak i stalna etnološka postavka „Gradska kuća“ koju će ove večeri oživeti glumci i statisti u formi „muzeja živih slika".

Podsećamo, „Hadžića kuća“ je bila prva čačanska dvospratnica, koju je još 1854. godine podigao Vladimir V. Hadžić, trgovac, tada jedan od najbogatijih žitelja varoši. Često je menjala vlasnike, a sada će u njoj biti Etnološki muzej i stalna etnološka postavka „Gradska kuća“, koja će predstaviti enterijer građanske kuće iz druge polovine 19. veka i prvih trideset godina 20. veka, sa vrednim predmetima koji su činili život građanskog Čačka iz tog perioda.

Postavka će prikazati mnogo zanimljivih detalja smeštenih po sobama koje su u to vreme bile raspoređene po značaju: na spratu Veliki salon do ulice, spavaća i devojačka soba do dvorišta, a u prizemlju trpezarija, mali salon i radna soba do ulice, a manje važne prostorije do dvorišta. Među svim prostorijama dominira Veliki salon koji je svedočio o položaju ukućana u društvu. U njemu su primani gosti i bio je opremljen najlepšim i najvrednijim komadima nameštaja, često nabavljenim u inostranstvu (zavese, porcelan, knjige, likovna dela, muzički instrumenti, porodične fotografije i ručni radovi). Mešavina stilova bila je veoma česta pojava u enterijerima krajem XIX i početkom XX veka, pa je tako bilo uobičajeno da se u istoj prostoriji nađu pirotski ćilimi, češki lusteri i nemački porcelan.

Osim Velikog salona postavka ističe i spavaću i devojačku sobu. Spavaća soba od ptičjeg javora iz dvadesetih godina XX veka ukazuje na privatni život porodice. Kreveti su zastrti posteljinom, ćilimima, ukrasnim jastucima, a na svakodnevni život porodice ukazuju i odabrani odevni predmeti (kombinezoni, čarape, kućne haljine i papuče). U svakoj kući toga doba u kojoj je bila devojka, udavača, sa velikom pažnjom je uređivana devojačka soba (sa metalnim oslikanim krevetom, ormarom, komodom za rublje, komodom sa ogledalom, vaškasnom sa priborom za umivanje itd). Enterijer je dopunjen odabranim predmetima od tekstila vezenim jastučnicama, posteljinom i peškirima.

Kompletna postavka „Gradske kuće“ predstavlja prikaz mogućeg uređenja Hadžića kuće sa nameštajem i pokućstvom koje je  pripadalo starim čačanskim porodicama Kren, Gavrović, Pantelić, Nikolić, Protić, Sekovanić, Ćirković i mnogih drugih.