Konstitutivna sednica Skupštine Srbije 6. februara

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić sazvao je za 6. februar konstitutivnu sednicu parlamenta, na kojoj je prva tačka potvrđivanje mandata novih narodnih poslanika.

Od 18 lista koje su učestvovale na izborima 17. decembra deset je osvojilo poslaničke mandate i mogućnost da učestvuje u radu parlamenta.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine od ukupno 250 narodnih poslanika čime počinje i novi saziv Skupštine Srbije.

Na dnevnom redu su i izbor predsednika i potpredsednika  Narodne skupštine, imenovanje generalnog sekretara, izbor članova radnih tela, kao i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Republička izborna komisija (RIK) usvojila je ranije danas izveštaj o sprovedenim izborima za narodne poslanike Skupštine Srbije, čime je omogućeno da se zakaže konstitutivna sednica republičkog parlamenta.

RIK je 12. januara proglasila izborne rezultate, a 22. januara donela rešenje o dodeli mandata narodnim poslanicima novog saziva. Od ukupno 250 mandata, lista Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane osvojila je 129 mandata, lista Srbija protiv nasilja - 65, Ivica Dačić - premijer Srbije -18, Nada za Srbiju - 13, Mi glas iz naroda -13, SVM - 6, Ujedinjeni za pravdu - Usame Zukorlić, Tomislav Žigmanov - 2 mandata, SDA Sandžaka Suljeman Ugljanin - Politička borba Albanaca se nastavlja Šaip Kamberi - 1 mandat, Ruska stranka - Slobodan Nikolić - 1 mandat.

Prema Ustavu i zakonu o izboru narodnih poslanik, parlament treba da se konstituiše u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.

Predsedava najstariji poslanik

Narodna skupština na prvoj sednici, koju saziva predsednik parlamenta iz prethodnog saziva, a kojom predsedava najstariji poslanik, potvrđuje poslaničke mandate. Ukoliko najstariji narodni poslanik ne može ili ne želi da predsedava, sednici Narodne skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni narodni poslanik.

Predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine, u radu pomaže po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata i generalni sekretar Narodne skupštine.

Narodni poslanik stiče prava i dužnosti u Narodnoj skupštini od trenutka potvrđivanja mandata, a na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja državnog organa o sprovedenim izborima.

Nakon potvrđivanja mandata, narodni poslanici polažu zakletvu.

Izbor predsednika Parlamenta

Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi najmanje 30 narodnih poslanika. Narodni poslanik učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata za predsednika Narodne skupštine, a predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika parlamenta.

O predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine otvara se pretres, nakon čega predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, po azbučnom redu prezimena.    

Pre nego što će se birati predsednik parlamenta, donosi se odluka da li će se glasati tajno ili javno. Ukoliko Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom. Za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik za koga je glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja. Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.

Ukoliko ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja. Kada je reč o formiranju Vlade Srbije, rok za to je 90 dana od dana konstituisanja Skupštine, a kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Izbor Vlade

Kada kandidat za predsednika vlade predstavi svoj program i predloži sastav  na sednici Narodne skupštine, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade otvara se pretres.

Odmah po završetku pretresa, predsednik Narodne skupštine zakazuje dan za glasanje o programu vlade i izboru predsednika i članova Vlade.  Glasanje je tajno, s tim da Narodna skupština može da odluči i da se glasa javno, tačnije prozivkom.

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Ukoliko Narodna skupština u roku od 90 dana ne izabere vladu, ili ako ne izabere novu vladu u roku od 30 od dana kada je prethodnoj prestao mandat, predsednik Republike je u obavezi da raspusti Narodnu skupštinu.