Preporučujemo aplikaciju za Vaš telefon!     Android iOS

Pretraga vesti



Sve veći broj roda u čačanskom kraju (FOTO)

post-title
Foto: Infopress


 U  Čačku  i  okolini  ove  godine  zabeleženo  je  sedam  gnezdećih  parova  belih  roda što  je  u  poređenju  sa 2021.  duplo  više. To   znači  da  je  roda  u  čačanskom  kraju  sve  veći  broj  ,  a  to   pokazuju  i  podaci  ovogodišnjeg  popisa  roda  koji  se  realizuje  u  okviru  međunarodnog  projekta  u  kome  učestvuje  i  Srbija.  Za 15-tak  dana ove  ptice  će  odleteti  u  tolije  krajeve,  na  Bliski  istok,  a onda će  se  ponovo  vratiti  u  martu  2025.  u  svoja  gnezda. Rode  su  simbol  rađanja , napretka , sreće zato su uvek drage sugrađanima i  vole da ih vide u svojoj okolini.   

   ,,Tačno  je  da  raste  broj   belih  roda  u  Čačku” ,  kaže  član  Društva  za  zaštitu  i  proučavanje   ptica Srbije Dragiša  Petrović . Da  li  su  klimatske  promene  razlog  za  to ,  ne  zna se  ,  ali  je  činjenica  da  ih   je  uvek  bilo na području  Čačka.  Gnezda  su  svile  u  Mrčajevcima ,  Beljini,  Katrzi,  Ljubiću ,  Bresnici  i  još  nekoliko  sela  pored  Morave. ,,Dvehiljade dvadeset  prve  smo  imali  tri  gdezdeća  para.Ove  godine  imamo  sedam.  Imamo  dva potpuno  nova,  dva nova iz  prošle  godine  i  ta  tri   stara koj a su  u  Mrčajevcima od  2009.,  u  Konjevićima od  2015., u  Beljini  od  2020. godine,  tako  da  raste  broj  roda”,  kaže  Petrović. Dodaje  da je  roda  oduvek  bilo.  ,,Neki  tragovi  koji  su  zapisani,  a nije  tragova bilo  uvek,  kažu  da  je  pedestih  godina bilo  roda  na drveću.U  Stančićima  imamo  primer da su  se  mladi  peli  i  skidali  gnezda , pa  su  rode  napuštale. Zatim  u  Mrčajevcima 1984.  godine na stoletnom  hrastu , koji i  danas  postoji,   bila  su  dva   gnezda  roda” ,  dodaje  ovaj vrsni  poznavalac ptica.         

    Istorija  o  postojanju   belih  roda   u  čačanskom  kraju  seže  još  dalje.  Prema  nekim  dokazima  pretpostavlja se  da  ih  je  bilo  u  Čačku  još u  četvrtom  veku  nove  ere.   

    Rode  su  zaštićena  vrsta  ptica .  Zabranjeno  je  njihovo  ubijanje,  skidanje  gnezda . Za to  je  nadležan  Zavod  za  zaštitu  prirode,  a  o  tome   brine  i  Društvo    za  zaštitu   i  proučavnje  ptica Srbije.    Vezane su  za  vodena  staništa,  vlažne  livade   i  močvare  gde  love .  Belih  roda  u  Srbiji  ima   od  1200 do  1400.  Najviše  ih  je    u  Vojvodini ,  oko  80  posto od  ukupnog  broja ,  a  2015.    južno  od  Save  i  Dunava  bilo  je  380  parova .  Ovogodišnji  popis  ptica u  okviru  međunarodnog  projekta   pokazaće  tačan  broj . ,, Društvo  za  zaštitu  i  proučavanje  ptica  Srbije  učestvuje  u  međunarodnom popisu  koji  je  redovan.  To  je  osmi  put  da  se  rode  broje  na  dest  godina u  Evropi  i  kod  nas.Popis  je  sada  na samom  kraju  jer  ptice  izlaze  iz  gnezda  tako  da će  swe  to  odraditi ,  ako  već  nije  urađeno. Mi  smo  ovde  uradili  za naš  kraj .  Uradili  smo  kraljevačku  teritoriju ,  teritoriju  Vrnjačke  Banje i  još  neka  gnezda  u  okolini,  znači  nije  bilo  vezano  samo  za  Čačak.  Ti  podaci  se  slivaju  i  ja jedva  čekam  da  čujem  te  podatke  južno  od  Save  i  Dunava”,  priča  nam  Petrović. 

     Osim  belih  u  Srbiji  žive  i  crne  rode  ,  ali  su  dosta ređe,  čak  ih  je  10  puta  manje  nego  belih roda.  Petrović  navodi  dva  migratorna  puta belih   roda  .  Jedan  je  Bliski  istok  ,  a drugi  zapadni  preko  Gibraltarskog  moreuza,  Španije  ,  Portugalije.

     Rode  su  svaštojedi.  Na livadama love  miševe,  insekte ,  u  vodi  sve  vodene  organizme.  Žive  oko    16- 17  godina. ,, Zabeležene  su  rode  starosti  39  godina. U  zarobljeništvu sve  ptice  , kao i  sve  životinje  žive  duže  nego  one  u  prirodi gde ih   veće  opasnosti  čekaju .  Postaju  polno  zrele  u  trećoj  godini”,  ispričao  nam je  između  ostalog  Petrović.

      Polovinom   avgusta sve  rode   se  sele  u  toplije  krajeve.  Međutim,  naš  sagovornik  kaže  da     u  poslednje  vreme  , kako  se  klima  promenila, ima roda koje ostaju  i  preko cele  godine  i  hrane  se  na deponijama.

Infopress



Komentari
Vest nema komentara.
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!

Ostavite komentar