Zaštitni znak Čačanke Kristine Grbović – osmeh

Čačanka  Kristina Grbović,  primer je mlade hrabre i samosvesne osobe koja  sa osmehom prevazilazi  brojne životne izazove koji su nastali usled  saobraćajne nezgode i preloma kičme. Predavač je u okviru projekta ,, Još uvek vozim”, a kada je reč o sportskim aktivnostima član je  stonoteniske reprezentacije Srbije. Aktivno radi na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom i njihovog uključivanja u zajednicu.

Kristina je rođena 1991. godine u Čačku gde je  završila osnovnu  i srednju školu, a  nakon toga je na akademskim studijama stekla zvanje diplomirani ekonomista.  Osoba je sa invaliditetom od 2016. godine,  nakon saobraćajne nezgode. U njenom životu se sve promenilo od 7. oktobra  pre skoro osam godina. Od tada ona kaže život je dobio i  novi smisao.  Uključila se u rad Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije , a  značajan je njen doprinos i kao predavača   u okviru projekta  “Još uvek vozim”,  u cilju podizanja  svesti o značaju bezbednosti u saobraćaju.

,, Ja skrećem pažnju na vezivanje sigurnosnog pojasa, jer mene je upravo nevezivanje pojasa koštalo života u kolicima.  Govorimo i o vožnji u alkoholisanom stanju, konzumiranju narkotika,  i ostalim faktorima.  Krenula je nova školska godina u narednim sedmicama održaću predavanja u pet škola na teritoriji Srbije. To je posao koji me ispunjava i koji zaista volim”, kaže Kristina Grbović. 

Kristina  smatra i  da je najvažnije suočiti se sa drugačijim  stilom života  i krenuti napred. 

,, Nije bilo lako, ali ja nisam imala prostora za bilo kakvo padanje i očaj. Imam ćerku koja je moj motiv, ali svuda gde sam nailazila na problem lako sam savladala jer sam znala da imam podršku ćerke, porodice.  Sada posle osam godina mogu da kažem da živim jedan savim normalan i ispunjen život. I kao dete  sam bila borbena vodim se parolom,,  da u moru lošeg postoji kap lepog i ja se uvek hvatam za tu lepu kap”, napominje Grbović.

U Srbiji živi 356.  404 osoba  sa invaliditetom, a podaci ukazuju i  da oko 10-15 % svetske populacije ima neku vrstu invalidnosti. 

,, Kada je empatija  u pitanju malo je potrebno da se probudi svest, a i nama je važno da imamo vetar u leđa. Na primer kada nam neko kaže da li Vam je potrebna pomoć mnogo znači”, ističe naša sagovornica.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji propisano je da objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju biti  projektovani  i građeni  kako bi osobe sa invaliditetom imale nesmetan pristup i boravak.  

,, Što se tiče pristupačnosti potrebno je malo samo da neko obrati pažnju na rampe koje nama dosta olakšavaju pristup. Imate dosta ustanova gde mi nemamo pristup, jer ljudi kada znaju da ne mogu negde da odu, to vam stara barijeru u glavi”, napominje Kristina. 

Prava osoba sa invaliditetom uređena su i  Ustavom Republike Srbije, međunarodnim dokumentima, zakonima i drugim propisima u oblastima socijalne, zdravstvene, porodično pravne zaštite…Donošenje Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom  takođe su  od značaja za pravno uređenje položaja osoba sa invaliditetom. Međutim, još uvek su  brojne predrasude i stereotipi koji  nekada dovode  do direktne i indirektne diskriminacije. Na nama je kao članovima društva da pokažemo da smo svi jednaki i da svako od nas  ima pravo na izbor.

Infopress