Vodenice potočare nekad su hranile na hiljade gladnih usta u Zapadnoj Srbiji, a samo na Ateničkoj reci u Čačku brašno se mlelo u čak u njih sedamnaest, a danas se kamen okreće u još samo dve. Jedna od tih je ona koju je od propasti čuva ugledni lekar Branko Petrović, koji iako već godinama živi u Beogradu nije zaboravio svoje rodni kraj.
„Vodenice su deo tradicije, a ova naša datira još iz 19. Veka. Ovu je moj deda 1939. godine iz nekog pređašnjeg stanja gde slike nema, pretopostavljam da je bila drvena, kao i sve tada preuredio u ovaj veliki prostor netipičan za vodenice u to vreme. Medicina je moja prva ljubav, ali i potočara sa kaskadama i rodni kraj su zauvek u mom srcu i zato ne dam da se ugasi i da vodenica prestane sa radom“, rekao je za RINU dr Petrović.
Već dvanaest godina brojne meštane, ali i građane Kraljeva, Gornjeg Milanovca, Lučana vredni mlinari ove potočare raduju kvalitetnoim i svežim projinim brašnom, a iako u svojoj osmoj deceniji sa snagom mladića, Ivan Đoković, neumorno melje kukuruzno brašno. Kao dete sa sela, odavno je savladao zanat pa sa lakoćom sa točka pripremi i do 200 kg brašna u danu.
„Posao se mora poštovati i mora se biti odgovoran prema radu. Izlazimo u susret svim mušterijama, jednom ako se ne uradi dobro, oni više neće doći. Posao je ponekad težak. Iako se svako brašno može kuputi u marketima i svima je lako dostpuno, ipak se traži i ovo pripremljeno na starinksi način. Dolaze ljudi sa raznih strana, neko da kupi brašno, neko donese žito da samelje, uvek posla ima“, kaže Ivan.
Uz prijatan žubor vode i meljave, kada , trijerisanjem od žita odvoje kukolj, već po tradiciji u Brankovu vodenicu se svraća i zbog razgovara , druženja i uživanja u prirodi. A huk vodeničkog točka nastavlja da okreće peta generacija Petrovića.