Majmunske boginje šire se svetom! Retka i potencijalno opasna infekcija majmunskim boginjama kod ljudi zabeležena je u SAD-u, Kanadi, Velikoj Britaniji, Portugalu, Švedskoj Italiji i Španiji.
Reč je o retkoj, obično blagoj infekciji koja ipak može da bude i opasna, prenosi se kontaktom sa inficiranim divljim životinjama, a prvi put je otkrivena 1958. godine kod majmuna, te otuda i ime.
Prvi slučaj majmunskih boginja kod čoveka je zabeležen 1970. godine, a bolest obično počinje osipom na licu.
Čovek se ovim boginjama može zaraziti usled ujeda inficirane životinje ili kontaktom sa njenom krvi, telesnim tečnostima ili krznom. Smatra se da ih prenose i pacovi, miševi i veverice, a takođe je moguće zaraziti se i konzumacijom mesa zaražene životinje, ukoliko ono nije dovoljno obrađeno.
Prenos majmunskih boginja sa čoveka na čoveka nije nemoguć, ali je redak, a mogu se preneti dodirivanjem odeće zaražene osobe, posteljine ili peškira koje je koristila osoba koja ima ove boginje. Takođe, mogu se preneti dodirivanjem boginja na koži, kao i kroz kašalj ili kijanje zaražene osobe.
Prvi simptomi majmunskih boginja najčešće se ispoljavaju pet do 21 dan nakon zaraze, a to su groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, leđima, otečene žlezde i iscrpljenost.
Osip na koži se najčešće pojavljuje jedan do pet dana nakon pojave prvih simptoma, a ponekad ih ljudi pomešaju sa varičelom jer sve počinje malim plikovima ispunjenim tečnošću.
Simptomi majmunskih boginja obično prolaze za dve do četiri nedelje, a i osip sa kože se povlači.
Istine radi, treba reći da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od majmunskih boginja umre jedan od deset zaraženih ljudi u centralnoj Africi, mada treba uzeti u obzir i da ljudi tamo imaju manju dostupnost zdravstvenoj nezi.
Generalno, većina zaraženih ljudi se oporavi za nekoliko nedelja.
Mondo