Prema statističkim podacima u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a proizvede se samo dvanaest, što stvara deficit od preko 20 miliona kilograma. Zato su privatni ribnjaci itetako isplativ posao, od koga se zaradi u vrlo kratkom roku. To su pre nekoliko decenija shvatili i Milutinovići iz ivanjičkog sela Osonica koji su maksimlano iskoristili lokalne priordne resurse, pa su pre 30 godina na rečici koja protiče iza njihove porodične kuće podigli vodozahat i sagradili ribnjak.
Foto: RINA
“Najviše uzgajamo kalifornijsku pastrmku, a u našem ribnjaku imamo kapacitet za deset tona ribe. Najveća potražnja je za mladom ribom i najbolje prolazimo za vreme posta, jer se tad riba najviše jede. Ovde su odlični klimatski i zemljišni uslovi za uzgoj ribe, pa smo iskoristili ono što nam je dala majka priroda”, istakao je vlasnik ribnjaka Milenko Milutinović.
Osonički ribnjak nadaleko je poznat po svojim kapacitetima i kvalitetnoj ribi, koja svoje mesto pronalazi kod kupaca širom zapadne Srbije. Ovaj posao, ipak, nije ni malo lak, jer uz ribnjak mora da se dežura i do 24 sati dnevno, ali trud se isplati jer cela porodica može da zaradi, a u ribnjaku sa Milenkom već odavno su i njegovi sinovi.
Foto: RINA
“Prvu ribu je deda doneo osamdestih godina. Počeli smo da mrestimo i na taj način obogaćujemo naš fond. Mada, najteži je taj proces, jer voda zaledi i radimo u ledu. Od trenutka kad omrestimo ženku, pa do momenta dok dobijemo ribu od 250 grama, koja završava na trpezi prođe od 12 do 16 meseci”, rekao je za RINU, Vidan Milutinović.
Činjenica je da se u Srbiji, u odnosu na druge zemlje, riba jede malo, a rabnjaka je još manje, pa stručnjaci kažu da bi površina pod ribnjacima trebalo da se poveća četiri puta kako bi potrebe bile zadovoljene.
RINA