Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, a kao praznični dani računaju se i Tucindan i Badnji dan. Danas, dva dana pred Božić, slavi se Tucindan.
Dva dana pred Božić je Tucindan ili Tucje, dan kada se kolje i priprema pečenica. Nekada se tukla krupicom soli, a tek potom ošamućena klala, pa otuda i ime – Tucindan.
U gradovima meso se kupuje, po selima prase ili jagnje nameni se znatno ranije i hrani posebnom hranom. Uz to, neko još kolje i ćurku, gusku ili kokoš. "Božićnjar" se peče sutra, na Badnji dan, a jede na Božić, kao prva mrsna hrana posle šest nedelja posta.
Priprema se brašno za mešenje, posuda sa zrnevljem žita, menja se slama u gnezdima za živinu, pribavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje će se na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.
Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
Ovo je i dan Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima. Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu.