Prve NATO bombe na Čačak pale su 25. marta na selo Katrga kada je stradalo domaćinstvo R. Domanovića. Predajnik RTS-a na Ovčaru je bio meta nekoliko puta. Prve bombe su ga pogodile 15. aprila, a zatim se ponovo našao na udaru 22. aprila i 11. maja. Sloboda je prvi put bombardovana 28. marta u jutarnjim satima, tačnije u 4:45. Drugi napad na kompaniju Slooda dogodio se 30. marta u 04:10. U svojoj kući tada je poginula Mileva Kuveljić, prva žrtva u Čačku. Treći napad na Slobodu dogodio se 6. aprila, a četvrti 12. aprila. Prvi napad na fabriku Cer i Tehničko-remontni zavod se dogodio 1. maja.
Nakon 1. maja kada su izvršeni prvi udari na industrijsku zonu, novi NATO udari na Čačak usledili su 10. i 11. maja kada su osim velikog razaranja odneti i ljudski životi. Prvog dana, 10. maja maja oko 15 časova palo je sedam raketa velike razorne moći na industrijsku zonu. Pogođeni su proizvodni pogoni TRZ-a i Cera. Projektili su pali i na preduzeće Mehanizacija. Od posledica napada poginula su četiri lica dok je 12 lica zadobilo teške i lakše povrede. U kamionetu Građevinskog preduzeća Standard iz Beograda pognula su dva radnika koji su pošli da rade na Mokroj Gori a dva lica su poginula u ulici braće Stanić koje se graniči sa preduzećem Mehanizacija. U svojoj kući koja je do temelja porušena nastradao je Velija Džemailović, rođen 1955. godine, i njegov komšija Dragan Obrenić koji se tu zatekao. Teške povrede zadobili su žitelji naselja Zoran Vučković, Darinka Vujučić, Mileva Grujičić, Ratomir Nerandžić, Anka Ćeriman i Danica Obrenić. U kamionu Standarda poginuli su Nasko Ristić i Miloš Jovčić.
Foto: Jihad Abdaliah
Za vreme agresije, koja je trajala 78 dana, u 37 napada na mete u Moravičkom okrugu lansirano je 215 projektila. Teško je stradala je HI „Milan Blagojević” u Lučanima, uništeni su repetitori RTS-a na Ovčaru, telekomunikacioni uređaji na vrhu Rudnika, Satelitska stanica u Prilikama kod Ivanjice, mehanizacija „Hidrogradnje.
U agresiji na SR Jugoslaviju, koja je okončana u četvrtak 10.juna, učestvovalo je oko 1.200 aviona, baziranih na aerodromima u Italiji Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Mađarskoj, sa 36.219 poletanja. Ukupno je bačeno 21.700 tona najrazornijih eksploziva, a među projetilima su se nalazile i ubojite kasetne bombe, čija je upotreba bila zabranjena međunarodnim sporazumima.
Infopress