U Čačku i okolini ove godine zabeleženo je sedam gnezdećih parova belih roda što je u poređenju sa 2021. duplo više. To znači da je roda u čačanskom kraju sve veći broj , a to pokazuju i podaci ovogodišnjeg popisa roda koji se realizuje u okviru međunarodnog projekta u kome učestvuje i Srbija. Za 15-tak dana ove ptice će odleteti u tolije krajeve, na Bliski istok, a onda će se ponovo vratiti u martu 2025. u svoja gnezda. Rode su simbol rađanja , napretka , sreće zato su uvek drage sugrađanima i vole da ih vide u svojoj okolini.
,,Tačno je da raste broj belih roda u Čačku” , kaže član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Dragiša Petrović . Da li su klimatske promene razlog za to , ne zna se , ali je činjenica da ih je uvek bilo na području Čačka. Gnezda su svile u Mrčajevcima , Beljini, Katrzi, Ljubiću , Bresnici i još nekoliko sela pored Morave. ,,Dvehiljade dvadeset prve smo imali tri gdezdeća para.Ove godine imamo sedam. Imamo dva potpuno nova, dva nova iz prošle godine i ta tri stara koj a su u Mrčajevcima od 2009., u Konjevićima od 2015., u Beljini od 2020. godine, tako da raste broj roda”, kaže Petrović. Dodaje da je roda oduvek bilo. ,,Neki tragovi koji su zapisani, a nije tragova bilo uvek, kažu da je pedestih godina bilo roda na drveću.U Stančićima imamo primer da su se mladi peli i skidali gnezda , pa su rode napuštale. Zatim u Mrčajevcima 1984. godine na stoletnom hrastu , koji i danas postoji, bila su dva gnezda roda” , dodaje ovaj vrsni poznavalac ptica.
Istorija o postojanju belih roda u čačanskom kraju seže još dalje. Prema nekim dokazima pretpostavlja se da ih je bilo u Čačku još u četvrtom veku nove ere.
Rode su zaštićena vrsta ptica . Zabranjeno je njihovo ubijanje, skidanje gnezda . Za to je nadležan Zavod za zaštitu prirode, a o tome brine i Društvo za zaštitu i proučavnje ptica Srbije. Vezane su za vodena staništa, vlažne livade i močvare gde love . Belih roda u Srbiji ima od 1200 do 1400. Najviše ih je u Vojvodini , oko 80 posto od ukupnog broja , a 2015. južno od Save i Dunava bilo je 380 parova . Ovogodišnji popis ptica u okviru međunarodnog projekta pokazaće tačan broj . ,, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije učestvuje u međunarodnom popisu koji je redovan. To je osmi put da se rode broje na dest godina u Evropi i kod nas.Popis je sada na samom kraju jer ptice izlaze iz gnezda tako da će swe to odraditi , ako već nije urađeno. Mi smo ovde uradili za naš kraj . Uradili smo kraljevačku teritoriju , teritoriju Vrnjačke Banje i još neka gnezda u okolini, znači nije bilo vezano samo za Čačak. Ti podaci se slivaju i ja jedva čekam da čujem te podatke južno od Save i Dunava”, priča nam Petrović.
Osim belih u Srbiji žive i crne rode , ali su dosta ređe, čak ih je 10 puta manje nego belih roda. Petrović navodi dva migratorna puta belih roda . Jedan je Bliski istok , a drugi zapadni preko Gibraltarskog moreuza, Španije , Portugalije.
Rode su svaštojedi. Na livadama love miševe, insekte , u vodi sve vodene organizme. Žive oko 16- 17 godina. ,, Zabeležene su rode starosti 39 godina. U zarobljeništvu sve ptice , kao i sve životinje žive duže nego one u prirodi gde ih veće opasnosti čekaju . Postaju polno zrele u trećoj godini”, ispričao nam je između ostalog Petrović.
Polovinom avgusta sve rode se sele u toplije krajeve. Međutim, naš sagovornik kaže da u poslednje vreme , kako se klima promenila, ima roda koje ostaju i preko cele godine i hrane se na deponijama.
Infopress