Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, posvećen sećanju na stradanje i raspeće Isusa Hrista. Ovaj dan zauzima posebno mesto u Velikoj nedelji i provodi se u duhu tišine, posta i molitve.
Veliki petak karakteriše najstroži post, pa se mnogi vernici uzdržavaju od hrane ili konzumiraju samo hleb i vodu. U narodu je ukorenjen običaj da se upravo na ovaj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće u crvenu boju, koja simbolizuje Hristovu krv i žrtvu.
U pravoslavnim hramovima ne služi se liturgija, već se tokom večernjeg bogosluženja iznosi plaštanica, platno koje simbolizuje telo Isusa Hrista položeno u grob. Vernici joj prilaze sa posebnim poštovanjem, a u pojedinim mestima organizuje se i ophod oko crkve, kao simboličan prikaz Hristove sahrane.
Veliki petak obeležava se u tišini – ne zvone crkvena zvona, ne peva se i ne organizuju se slavlja. Vernici ovaj dan provode u molitvi i razmišljanju o Hristovoj žrtvi, pripremajući se za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.