U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
„Odluka da počnemo šiti narodnu nošnju došla je potpuno spontano, a onda je hobi postao i posao. Za jednu nošnju da se poptuno izradi potrebno je oko mesec dana. Najteže od svega je uraditi anteriju, jer je na njoj najviše ručnog rada, ušivaju se gajtani, a neophodno je znati i zlatovez. Materijali su takođe autentični, sve se radi kao nekad na čoji, plišu, ali i na našem domaćem ariljskom pamuku“, rekla je Milka za RINU.
Foto: RINA
Epidemija korona virusa umanjila je njihov posao, ali ipak ni tokom tih teških dana nisu ugasili mašinu. Živi se u brzom vremenu, ali duh tradicije opstaje i traje, pa se vrlo često mladenci na dan svog venčanja obuku upravo u narodnu nošnju, ili je nose deca na proslavi prvog rođendana.
„Naši najčešći kupci su ljudi iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu i nedostaje im rodni kraj, pa narodnu nošnju ponesu kao određeni suvenir da ih seća na zemlju u kojoj su odrasli. Imali smo mnogo kupaca iz zapadne Evrope, ali naša nošnja neretko preleti i okean, jer je kao poklon ponesu posetioci iz Australije, Amerike, pa čak i Afrike“, priča Milka.
Da su Savići zaista pravi čuvari srpske tradicije dokazuje i stari razboj koji je domaćin Rade nasledio od majke, a koji i danas radi bez greške. Na njemu se tkaju šareni pojasevi, koje su nekada mladići i devojke ponosno držali „za pasom“.
„Pre jednog veka ovu mašinu je imala svaka kuća, a tokom zimskih meseci žene su tkale ćilime koji nisu mogli, kao danas, da se kupe po prodavnicama. Trudimo se da sačuvamo sve što je srpsko i da poštujemo običaje. U našoj kući živi nekoliko generacija i svako ima svoju narodnu nošnju, koju i danas oblačimo za praznike. Tako odeveni idemo u crkvu, palimo badnjak ili lomimo slavsku česnicu“, rekao je Rade.
Posla kod Savića osim u šivari, ima u malinjaku i u njivi, ali ipak uz slogu sve postižu. Kad se radovi završe, u kući ovih domaćina često se i zapeva. Dok Rade peva stare srpske pesme, na harmonici ga prati unuk Lazar, pa nema sumnje da će tradicija u brdovitim Mirosaljcima još dugo da živi i neće je izbrisati moderne tehnologije.
RINA