Kako "Novosti" saznaju, zapošljavanje novih službenika biće moguće samo u skladu sa finansijskim mogućnostima, a tamo gde dolazi do prirodnog odliva ljudi, kao što je odlazak u penziju ili promena posla, novi kadar će se odobravati bez zastoja preko komisije.
Od kraja 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru broj zaposlenih je smanjen za gotovo 49.000, tako da danas 6,4 odsto svih zaposlenih radi u državnoj administraciji, dok je u EU taj prosek 8,5.
Prema podacima prosvetnih sindikata, ukidanju zabrane u ovom sektoru nada se oko 32.000 ljudi, a ministar Mladen Šarčević nedavno je naglasio da je među njima i 20.000 žena koje čekaju stalan posao da bi se ostvarile kao majke. Najveći problem, međutim, beleži se u socijalnoj zaštiti.
- Po Uredbi, u sektoru socijalne zaštite treba da bude zaposleno 9.926 radnika, a sada nedostaje 790 ljudi - kažu u Sindikatu socijalnih radnika. - Manjak je socijalnih radnika i pravnika, kao i negovatelja i medicinskih sestara - tehničara u domovima. Primera radi, u Vojvodini je stalno otvoren konkurs za negovateljice i sestre, a odnedavno i na jugu Srbije.
Stručnjaci u centrima, kako naglašavaju u sindikatu, preopterećeni su i zaduženi za oko 300 predmeta, a u Beogradu i do 750. Primera radi, na Zapadu je prosek između 10 i 20 slučajeva po socijalnom radniku.
Računica Sindikata lekara i farmaceuta kaže da u ovom trenutku zdravstvu nedostaje oko 3.500 lekara i 8.000 medicinskih sestara.
Premijerka Ana Brnabić je istakla da vlada nije dozvoljavala zapošljavanje u administraciji. Ograničenja u prosveti danas posle pet godina se ocenjuju kao greška, jer su nastavnici neopravdano svrstani u administraciju. To, međutim, ne znači da uopšte nije bilo zapošljavanja. Samo u sektoru zdravstva prošle godine posao je dobilo 4.000 ljudi, a ove još više.
Fiskalni savet je više puta upozoravao Vladu da je zabrana zapošljavanja i neplansko smanjivanje broja zaposlenih ostavilo ozbiljne negativne posledice na rad i kvalitet usluge javnog sektora. Broj stalno zaposlenih se smanjivao, a deo odlazećih radnika je bio rešavan posrednim angažovanjem na određeno.
Izvor: Novosti Ukida se zabrana zapošljavanja u javnom sektoru
Posle punih pet godina Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi 31. decembra se stavlja "ad akta". Kontrola zapošljavanja će, međutim, i dalje postojati preko Vladine komisije koja će pratiti planiranu masu zarada svakog budzetskog korisnika u 2020, sa zahtevima za dodatno zapošljavanje. To znači da će se i u narednoj godini do posla u državnoj službi dolaziti samo uz "zeleno svetlo" komisije.
Kako "Novosti" saznaju, zapošljavanje novih službenika biće moguće samo u skladu sa finansijskim mogućnostima, a tamo gde dolazi do prirodnog odliva ljudi, kao što je odlazak u penziju ili promena posla, novi kadar će se odobravati bez zastoja preko komisije.
Od kraja 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru broj zaposlenih je smanjen za gotovo 49.000, tako da danas 6,4 odsto svih zaposlenih radi u državnoj administraciji, dok je u EU taj prosek 8,5.
Prema podacima prosvetnih sindikata, ukidanju zabrane u ovom sektoru nada se oko 32.000 ljudi, a ministar Mladen Šarčević nedavno je naglasio da je među njima i 20.000 žena koje čekaju stalan posao da bi se ostvarile kao majke. Najveći problem, međutim, beleži se u socijalnoj zaštiti.
- Po Uredbi, u sektoru socijalne zaštite treba da bude zaposleno 9.926 radnika, a sada nedostaje 790 ljudi - kažu u Sindikatu socijalnih radnika. - Manjak je socijalnih radnika i pravnika, kao i negovatelja i medicinskih sestara - tehničara u domovima. Primera radi, u Vojvodini je stalno otvoren konkurs za negovateljice i sestre, a odnedavno i na jugu Srbije.
Stručnjaci u centrima, kako naglašavaju u sindikatu, preopterećeni su i zaduženi za oko 300 predmeta, a u Beogradu i do 750. Primera radi, na Zapadu je prosek između 10 i 20 slučajeva po socijalnom radniku.
Računica Sindikata lekara i farmaceuta kaže da u ovom trenutku zdravstvu nedostaje oko 3.500 lekara i 8.000 medicinskih sestara.
Premijerka Ana Brnabić je istakla da vlada nije dozvoljavala zapošljavanje u administraciji. Ograničenja u prosveti danas posle pet godina se ocenjuju kao greška, jer su nastavnici neopravdano svrstani u administraciju. To, međutim, ne znači da uopšte nije bilo zapošljavanja. Samo u sektoru zdravstva prošle godine posao je dobilo 4.000 ljudi, a ove još više.
Fiskalni savet je više puta upozoravao Vladu da je zabrana zapošljavanja i neplansko smanjivanje broja zaposlenih ostavilo ozbiljne negativne posledice na rad i kvalitet usluge javnog sektora. Broj stalno zaposlenih se smanjivao, a deo odlazećih radnika je bio rešavan posrednim angažovanjem na određeno.
Izvor: Novosti
Kako "Novosti" saznaju, zapošljavanje novih službenika biće moguće samo u skladu sa finansijskim mogućnostima, a tamo gde dolazi do prirodnog odliva ljudi, kao što je odlazak u penziju ili promena posla, novi kadar će se odobravati bez zastoja preko komisije.
Od kraja 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru broj zaposlenih je smanjen za gotovo 49.000, tako da danas 6,4 odsto svih zaposlenih radi u državnoj administraciji, dok je u EU taj prosek 8,5.
Prema podacima prosvetnih sindikata, ukidanju zabrane u ovom sektoru nada se oko 32.000 ljudi, a ministar Mladen Šarčević nedavno je naglasio da je među njima i 20.000 žena koje čekaju stalan posao da bi se ostvarile kao majke. Najveći problem, međutim, beleži se u socijalnoj zaštiti.
- Po Uredbi, u sektoru socijalne zaštite treba da bude zaposleno 9.926 radnika, a sada nedostaje 790 ljudi - kažu u Sindikatu socijalnih radnika. - Manjak je socijalnih radnika i pravnika, kao i negovatelja i medicinskih sestara - tehničara u domovima. Primera radi, u Vojvodini je stalno otvoren konkurs za negovateljice i sestre, a odnedavno i na jugu Srbije.
Stručnjaci u centrima, kako naglašavaju u sindikatu, preopterećeni su i zaduženi za oko 300 predmeta, a u Beogradu i do 750. Primera radi, na Zapadu je prosek između 10 i 20 slučajeva po socijalnom radniku.
Računica Sindikata lekara i farmaceuta kaže da u ovom trenutku zdravstvu nedostaje oko 3.500 lekara i 8.000 medicinskih sestara.
Premijerka Ana Brnabić je istakla da vlada nije dozvoljavala zapošljavanje u administraciji. Ograničenja u prosveti danas posle pet godina se ocenjuju kao greška, jer su nastavnici neopravdano svrstani u administraciju. To, međutim, ne znači da uopšte nije bilo zapošljavanja. Samo u sektoru zdravstva prošle godine posao je dobilo 4.000 ljudi, a ove još više.
Fiskalni savet je više puta upozoravao Vladu da je zabrana zapošljavanja i neplansko smanjivanje broja zaposlenih ostavilo ozbiljne negativne posledice na rad i kvalitet usluge javnog sektora. Broj stalno zaposlenih se smanjivao, a deo odlazećih radnika je bio rešavan posrednim angažovanjem na određeno.
Izvor: Novosti