Dobili smo pismo građanke koja želi da izrazi pohvale na račun zaposenih u optš U moru kritika, omalovazavanja, vredjanja i blaćenja po nasem zdravstvenom sistemu i Čačnskom zdravstvu htela bih da iskazem svoje zadovoljstvo i toplinu koju sam videla u Čačanskoj bolnici. Naime, otac mi lezi na odeljenju Urologije, malo je reci kojima bih opisala i zahvalila se kompletnom osoblju pocev od higijenicarki, preko sestara pa do lekara. Oni ljudi zasluzuju veliku zahvalnost i jedno veliko hvala za sve sto rade ali nije to ono sto me je ostavilo bez teksta. Dana 16.01. odlazim kod oca u posetu, vreme je posete, rodbina i prijatelji preplavili odeljenje obilaze svoje bliznje. Ulazim kod oca u sobu i pogled mi odlazi ka krevetu gde lezi omanji stariji dekica prekriven carsafom, u momentu šok, razmisljam da li je moguce da nema cebe, besnim u sebi svasta bih rekla i uradila, pitam oca, kaze "sad su ga doveli nema nikoga", to u meni izaziva jos veci bes koji u sekundi nestaje. Na vrata ulaze jedna omanja vrlo tiha sestra, kasnije cujem da je zovu "Sladja" i jedan krupan, kršan tehnicar sa bradom mislim da se zove Marko. Uteravaju kolica, odvoze dedicu negde. Zanimalo me je gde, izadje i pogledam, vidim kupaju ga, njih dvoje i jedna higijenicarka koju su zvali "Naci" (imena sam cula mozda nisu ispravna). Posle 10 minuta vracaju dedicu u cist krevet, oblace mu sta imaju, snalaze se, cujem pominju neku majicu od neke princeze da imaju pa su mu to obukli. Sredili ga, utoplili sa ne znam kojim brojem cebadi, stavili peskir na glavu i zamolili da ne otvaramo vrata jer je dedica okupan. Svi su oko njega, pitaju ga hoce li da jede, kazu ima nesto ostalo od rucka pa da mu daju ako je gledan. Deda odbija samo hoce vode, mnogo je zedan. Oci su mi bile pune suza, takva briga, takvo ophodjenje prema nekome cija je natkasna prazna, ko im nista nece dati za uzvrat je vredna velike paznje i zahvalnosti prema tim ljudima koji su u dedicu gledali kao da je njihov. Kada su izsasli prisla sam da ga vidim, videla jedno staro oronulo lice, dedicu koji je smesten u toplo i cisto, na moje pitanje treba li Vam sta kratko je odgovorio "Fala ti djete sve su mi dali sad cu da spavam". Spustila sam bananu kraj njega i zamolila ljude iz sobe da mu se nadju. Van sebe sam izasla sa tog odeljenja razmisljajuci u moru rasipanja, bacanja hrane i garderobe koja nekome zivot znaci. O osoblju koje je tada radilo i uradilo sve sto je moglo za tog "dedicu" cu pricati svuda i svima. Zato Vam se i obracam u nadi da cete ovo objaviti da i ostali procitaju da nase Cacansko zdravstvo ipak nije kako ga drugi karakterisu vec je zahvaljujuci tim ljudima i dalje na dobrom glasu iako za svoj trud i rad nisu i nece biti nagradjeni ja ovim putem izrazavam jednu veliku zahvalnost za njih a i sve druge koji rade human posao u bolnici. Jos jednom jedno veliko hvala za sve sto radite i sa cim se borite u ovo vreme kada se rad ne vrednuje.