Aleksandra je počela da trenira rukomet sa 13 godina u Čacku, tad se klub zvao ŽRK Čačak, trenirala je sa Tanjom Vučković. Tih godina je Zaječar imao jako dobru ekipu i imala je tu čast da igra protiv tada jedne od najboljih igračica na svetu Marte Mange i ostalih naših tadašnjih reprezentativki, i sa 15 godina je otišla od kuće zbog rukometa.

Smatrali su je velikim talentom, jer se u njenom gradu raspao klub, i prešla je u Kikindu, tada jako mladu ekipu sa dosta kadetskih reprezentativki, tamo je i nastavila svoje školovanje uporedo sa rukometom!

Posle tri godine je prešla da igra za Jagodinu, i tu je napravila dobru statistiku i tako se prodala za Bekescsabu u Mađarskoj. Igrala je za reprezentaciju – juniorsku i kadetsku, tako da je prošla i sve te niže selekcije. Bila je i na Svetskom prvenstvu sa juniorkama koje su bile starije od nje 2 godine (95 i 94), i bila je na Evropskom i Mediteranskim igrama sa svojim godištem. I sad je na Mađarskoj listi strelaca na drugom mestu posle naše reprezentativke Katarine Krpež. A ove godine je prvi put bila na Evropskom prvenstvu sa A reprezentacijom.

1. Svoje prve korake si napravila u klubu iz Čačka da li ti je značilo to što si za saigračicu imala Tanju Vučković?

– ŽRK Čačak je u to vreme bio 4-5. klub u zemlji. Igrale smo i polufinale kupa. Tanja Vučković je bila predvodnik te sjajne generacije. Izabrana je dva puta za najbolju igračicu u državi i kao izvanredan čovek sigurno je bila uzor meni, a i mnogim drugim devojkama. Bili su tu i vrhunski treneri kao Lajić, Barbulović, Đorđe….Odličnu osnovu za rukomet sam dobila u Čačku.

2. Sa 13 godina si bila već uspešna i imala si čast da igras protiv Marte Mange opiši nam taj period ukratko?

– Te godine kada sam igrala protiv Marte Mange koja je u to vreme bila možda i najbolja igračica sveta, a nastupala za Zaječar, naš klub je dospeo u finansijsku krizu pa su šansu dobile mlađe igračice među kojima sam bila i ja. Igrala sam na poziciji desnog beka i ako sam desnoruka. Mislim da sam protiv Marte dala 7 golova. Nekako me je krenulo i nisam imala tremu. Prepustila sam se ritmu utakmice i ne razmišljajući kakve su igračke veličine ispred mene. Tako krene rukomet iz srca i duše, obuzme te i dalje vodi nekim svojim tokom.

3. Da li ti je bilo teško da odeš od kuće i posvetiš se 100% rukometu?

– Odlasci, rastanci su uvek teški. Završila sam 8. razred i uz veliku pomoć roditelja odabrala pravu sredinu za nastavak karijere. To je bila Kikinda. Miran banatski grad idealan za nastavak učenja zarazne igre – rukometa. Mlada ekipa sa odličnim trenerima i Zoranom Pašićem na čelu, učinila je moj boravak u Kikindi plodonosnim za mene, a i za klub. Mnogo sam tu naučila. Hvala Kikindi.

4. Može li se uporediti rukomet u Srbiji i u inostranstvu?

– Mora i može da se, putovale u Norvešku, Švajcarsku… Aca i rukovodstvo kluba su uspeli da obezbede sredstva za naša putovanja. Hvala Jagodini koja mi je bila odskočna daska za odlazak u Mađarsku. Ovde želim da zastanem. U Srbiji klubovi teško obezbede sredstva za domaće prvenstvo. Zbog manjka para je veliki odliv igračica. Za prve timove nastupaju kadetkinje pa i pionirke. Sve se vrti oko para. Znam samo da klubovi moraju biti sa većim budžetima a naši ljudi znaju da rade. Ovim pitanjem se mora pozabaviti neko drugi. Moje je da igram najbolje sto mogu.

5. Gde bi volela da zaigraš u budućnosti i sa kojoj rukometašicom bi volela da vudeš saigračica?

– Želim da ostanem u Mađarskoj ligi. Njihov šampion je već dve godine i prvak Evrope. Hale su pune. Svaka utakmica je derbi. Dobro, a i tačno smo plaćene. Volela bih da igram u klubu sa nekom od mojih drugarica iz reprezentacije. Ovih dana ću znati gde nastavljam karijeru.

6. Iako od malih nogu braniš boje naše reprezentacije, mogu li se uporediti mlađe selekcije sa A timom?

– A tim je vrh jedne piramide. Tu mora sve da funkcionise i da bude na najvišem nivou. Najveći problem je veliki broj utakmica i česte povrede najboljih igračica. Malo je vremena za pripreme. Za mlađe selekcije sam igrala na svim velikim takmičenjima i Rukometni savez je uvek uspevao da obezbedi odlične uslove. Tu smo imale više vremena za uigravanje i rad. Reprezentacija je iznad svega , a svaka utakmica posebna i nezaboravna.

7. Opiši nam bar delić osećaja kad si postigla gol za A tim Srbije?

– U klubovima gde sam igrala i gde igram sada (Bekescaba) sam izraziti strelac sa velikim brojem postignutih golova po utakmici. Sa reprezentacijom imam manju minutažu, a svaki pogodak mi je kao od zlata. Uživam u golovima ali i u odigravanju, a najviše u dobroj odbrani. Jednostavno uživam u rukometu. Uživam u igri, uživam u reprezentaciji.

8. Poruka za kraj?

– Samo veliki rad i posvećenost može dovesti do rezultata. Za vrhunski rezultat pored svega ovoga treba i splet srećnih okolnosti podržan i izazvan iz dubine duše spremne na velika odricanja! Jedna od mojih motivacija pred utakmicu je rečenica koju su me učili kad sam bila mala ‘Kad god padnem ustaću!’

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here