Stručnjaci smatraju da bi u Srbiji bilo dobro primeniti model po kome zdravstveni sistem plaća proizvođaču samo za terapiju efikasnu za pacijenta.

foto: EPA/Darek Delmanovicz Poland out

Platiti lek koji deluje i koji je pacijentima pomogao da ozdrave, na one loše koji nisu dali učinak ne trošiti pare. Uz pomoć kompjutera to je vrlo lako primeniti, što znači da bi dobro razvijen informacioni sistem i precizna statistika uskoro mogli da promene način nabavke lekova.

Kako je za „Politiku” pojasnila dr Ana Govedarica, potpredsednica Srpsko-švajcarske privredne komore, koja će na ovu temu govoriti na Kopaonik biznisu forumu, trenutno se bazično meri samo cena leka koja se vidi kao trošak, ali se ne mere ekonomski rezultati njegove primene: kolike su uštede ostvarene njegovim korišćenjem, na primer, manjim brojem dana provedenih u bolnici, kraćim odsustvovanjem s posla, mogućnostima da se isključe neke druge terapije, jer poboljšanje kvaliteta života pacijenta uglavnom ne ulazi u te kalkulacije.

– Nije isto ako je pacijent vezan za krevet ili mora svakog dana da ide na terapiju i kad osoba živi normalnim životom. Pitanje je i da li je neka terapija onkološkom pacijentu produžila život za godinu, dve ili pet, da li je popravljen kvalitet života osobe obolele od hemofilije i u kojoj meri. Zato je bitno da se i u Srbiji mere rezultati uspešnosti lečenja svakog pacijenta, ali i svi troškovi koji nastaju tokom čitavog ciklusa lečenja – smatra dr Govedarica.

Naša sagovornica ističe da postoji još jedan napredan model saradnje zdravstvenih sistema i farmaceutske industrije koji se uspešno primenjuje u dobro organizovanim zdravstvenim sistemima, a može da se koristi i u Srbiji. Reč je o takozvanom pay for perfomance sistemu. Najjednostavnije rečeno, to je podela rizika: zdravstveni sistem plaća proizvođaču leka samo za one terapije koje su bile efikasne kod pacijenta, a za one koje nisu dale zadovoljavajući rezultat – ne.

– Ovaj sistem je moguće primeniti u terapeutskim oblastima kod kojih postoji veliki broj pacijenata i kod kojih je moguće jasno odrediti šta je uspešno lečenje, a šta nije. Verujemo da bi u Srbiji ovaj sistem mogao da na početku da bude primenjen kroz pilot-programe, na primer, kod karcinoma pluća ili dojke, a da se na osnovu tih iskustava dalje proširuje na druge terapijske oblasti – dodaje dr Govedarica.

Uz korišćenje moćnih informatičkih platformi koje u velikoj meri već postoje u Srbiji, optimizacija svih zdravstvenih resursa nikada nije bila bliža. Baze podataka u zdravstvu su izuzetno velike, a osnove savremene medicine toliko su oslonjene na IT sektor da će lečenje bez računara i pristupa mreži informacija u bliskoj budućnosti biti izuzetno teško. Upravo ta „zavisnost” medicine od IT platformi može da predstavlja istorijsku šansu da Srbija, uz sačuvano jezgro kvalitetnih zdravstvenih radnika, napravi korak od sedam milja i priključi se grupi zemalja sa vrhunskom zdravstvenom zaštitom. Dr Govedarica naglašava da eksperti u ovoj oblasti tvrde da je uz manje modifikacije postojećih informatičkih platformi u Srbiji moguće napraviti sistem u kome nije nemoguća misija dobiti sve informacije koje su potrebne za efikasno lečenje.

– U Srbiji možemo da uradimo genomski profil pacijenata koji boluju od malignih bolesti. To nam omogućava da tumore precizno i efikasno lečimo. Zamislite koliki je to pomak za tumore koji se teško ili nedovoljno uspešno leče. Dakle, prvi korak od sedam milja smo već napravili. Nova medicina je zakoračila – dodala je dr Govedarica.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here