Prvi sport koji je trenirao Goran Vučićević bio je fudbal pošto je nekoliko drugara iz razreda sreću tražilo u navažnijoj sporednoj stvari na svetu. Međutim, samo par meseci nakon toga kolektivno su prešli na košarku. U oba slučaja trenirali su u čačanskom Borcu. “Krivac” zbog kog je Goran zavoleo naš najpopularniji sport bio je prvi trener Miroslav Milić. Deo “odgovornosti” za posvećenost košarci ima i Dejan Bodiroga koga Goran smatra za jednog od najboljih srpskih košarkaša.

foto: Mozzart sport

Trenutno nastupa za Iskra Svit iz Slovačke, koji je izgubio u poslednjem kolu, ali je i dalje na visokom trećem mestu sa skorom 18:10. Na par kola pred početak plej – ofa Goranov tim nastoji da sačuva prednost domaćeg terena u prvoj rundi doigravanja. Zadovoljan je svojim partijama, dobar sastav Svita obećava mnogima može da pomrsi račune u nastavku slovačkog šampionata.

1.Da li ste svojevremeno pored košarke trenirali još neki sport i koji?

“Prvi sport koji sam trenirao bio je fudbal jer je tada nekoliko mojih drugara iz razreda išlo na treninge Borca. Par meseci nakon toga smo kolektivno prešli na košarku. Ponovo u Borac, sad košarkaški klub. ‘Krivac’ za moju veliku ljubav prema košarci je prvi trener Miroslav Milić”.

2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Najviše sam uživao kad sam gledao utakmice srpske reprezentacije. Nema većeg ponosa nego igrati za nacionalni tim. Najbolji igrač po mom skromnom mišljenju bio je Dejan Bodiroga. ‘Bodi Bond’je preuzimao odgovornost u najtežim trenucima svake utakmice. To ga je dodatno činilo velikim igračem”.

3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?

“Kao neko ko je prošao sve selekcije, od pionira do seniora navijam za klub gde sam ponikao, odrastao. Dakle čačanski Borac”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Utakmica koju nikada neću zaboraviti, a u kojoj sam učestvovao je protiv Arisa. Igrao sam za gradskog rivala PAOK, a oba tima su nastupila sa mnoštvom tadašnjih i budućih reprezentativaca Grčke i evroligaških igrača. U neverovatnoj atmosferi smo pobedilii i to nakon produzetaka”.

5.Životni i sportski moto?

“Nije važno koliko puta padneš,već koliko puta ustaneš”.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here