Srpska reprezentativka za MOZZART Sport govori o napornom putu do ulaska u TOP 100 teniserki sveta.
Najnovija WTA lista donela je određene promene u plasmanu najboljih srpskih teniserki. I dalje najbolje rangirana Srpkinja je Aleksandra Krunić na 60. poziciji. Mlada Olga Danilović sad je na 115. mestu, a značajan uspeh ostvarila je Ivana Jorović, svojevremeno najbolja svetska juniorka, koja zauzima 100. poziciju.
Dok se marljivo priprema na terenima Akademije “Tipsarević”, za naredne turnire, uspela je da odgovori na par pitanja Mozzart Sporta.
Koliko je bio trnovit put od čačanskih početaka do sadašnjih teniskih visina?
“Put svakog sportiste je pun uspona i padova.Tako je i u mom slučaju. Iza mene su godine rada, truda, vremena provedenog na teniskim terenima. Kondicionih I mentalnih treninga. Da bih bila još uspešnija očekuje me mnogo, mnogo napornog rada”, ističe Ivana Jorović.
Da li posebno pamtiš neki događaj ili nekog trenera iz rodnog grada?
“Prvi trener koga bih svakako izdvojila jeste moj deda Radovan. U teniskom svetu poznat kao Džekson, Radovan Nikolić. On me je uveo u svet tenisa. Pamtim prvi kontakt sa reketom i lopticom, kao i treninge na terenima kraj Morave”.
Verujemo da ste imali sportskih uzora na domaćoj ili inostranoj sceni. Ko je bio teniski uzor?
“Kao devojčici uzor mi je bila Ameli Morezmo. Izuzetno sam cenila njenu borbenost, stav na terenu i poštovala igru. Danas, nemam teniskog idola, ali u privatnom životu moji roditelji, Ana i Ilija, su moji uzori. Roditeljima i sestri sam neizmerno zahvalna na svemu”.
Šta smatrate do sad najvećim igračkim uspehom?
“Najveći turnir koji sam osvojila je turnir u kineskom Šenženu. Izdvojila bih još, prvu poziciju na svetu u juniorkoj konkurenciji. Takođe, finale juniorskog Rolan Garosa. Trenutno, svakako mesto koje danas zauzimam na WTA listi. Tu su svi osvojeni ITF turniri i u poslednje vreme pobede protiv Top 50 igračica. Za sad neka budu to najveći usesi, uz, nadam se, tri tačkice”.
Kako ocenjujete saradnju sa sadašnjim trenerom i Akademijom “Tipsarević”?
“Imam veoma lepu saradnju sa Akademijom “Tipsarević” i mojim trenerom Nemanjom Plavšićem. Trener je neko sa kime provodite mnogo vremena i bez dobre komunikacije i poštovanja uspeha ne bi ni bilo. Pored Nemanje tu je i Janko Tipsarević koji prati moje treninge, daje mi savete i podržava me u svakom pogledu”.
Kao i svakom sportisti puno vam znači svaki poziv u nacionalni tim. Kakav osećaj imate kad ste u reprezentaciji Srbije?
“Uvek se radujem pozivu za reprezentaciju i izuzetna mi je čast da igram za svoju zemlju. Za mene je, najiskrenije, poseban osećaj kada branim boje Srbije. Kada izađete na teren osećaj se ne može opisati”.
Tenis donosi stalna putovanja. Koliko su naporna i da li nešto lepo donose?
“Godinama živim ‘život u koferima’. Nije lako, ali, navikla sam se. Ljudi najčešće misle da je sjajno spotistima jer putuju puno, ali malo navijača zna da mi nemamo vremena za turističke atrakcije i ostale vrste razbibrige”.
Kako koristite ono malo slobodnog vremena?
“Kada imam neki slobodan dan volim da posetim porodicu i prijatelje u Čačku. Takođe, volim da pogledam neki dobar film, pročitam knjigu ili izađem da prošetam pored reke. Reka me opušta. Poslednja knjiga koju sam pročitala je “Uspeh, što da ne”.
Rekli ste da vam porodica daje veliku podršku. Koliko vam ona znači?
“Bez podrške mojih roditelja i sestre ne bih bila tu gde sam. Ne živimo u istom gradu, ali uvek nađemo vremena da se čujemo ili vidimo. Srećna sam i zahvalna jer ih imam”, konstatovala je Ivana Jorović.
Nadamo se da ćemo ubrzo imati povod za novi razgovor sa Ivanom kad srpska reprezentativka uđe među prvih 50 teniserki sveta.
