Srbi su drugi na svetu po količini mesa koje pojedu. Na brojnim manifestacijma u toku godine kroz celu državu, strada omanji stočni fond, a onda slede porodične proslave i krsne slave, gde se dodatno omrsi brk.
“U Srbiji bilo kakavo veselje ne može da prođe bez praseta. Ali i kad se tuguje, na sahranama i zadušnicama isto mora na trpezi biti prase, ili jagnje”, kaže Mile Jelić čuveni čačanski pečenjar.
A jedan grad u Srbiji ipak prednjači po broju pečenjara, a to je – Čačak. Ovde se nalazi preko 100 pečenjara u kojima se služi prasetina ili jagnjetina, što ovaj grad čini prestonicom dobrog zalogaja. A čačansko pečenje je posebno iz više razloga.
“Isključivo ga pečemo na drva u turskim pećima i to mesu daje poseban ukus. Bitno je i kakvo je prase, pa ne sme da bude ni mnogo masno, ni mršavo”, priča Vladan Janković čije pečenje je nadaleko poznato.
