Prema pisanju beogradskih medija, MMF će preporučiti da se cena struje od leta koriguje do pet posto, jer je analiza Svetske banke za prethodnu godinu pokazala da je srpski kilovat među najjeftinijim u Evropi.

Kako cena električne energije mora biti prilagođena socijalno-ekonomskoj situaciji, pretpostavka je i da će srpska strana insistirati na tome da to bude manje, odnosno oko tri odsto.

Koliki će procenat usrećiti predstavnike te međunarodne finansijske institucije znaće se nakon pregovora sa misijom MMF, koja u Srbiju dolazi u petak, 10. maja.

A šta to znači za građane?

Prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva je u rasponu od 2.500 do 3.500.

Ako tas na strujnoj vagi pretegne na stranu MMF, i cena skoči za pet odsto, to će se na prosečnog potrošača odraziti uvećanjem mesečnog računa u iznosu od oko 150 dinara.

A ako uspemo da ostanemo na 3 odsto, spremite u novčaniku oko 100 dinara mesečno više po računu.

Sve zavisi od toga koliko mesečno trošite i u kojoj tarifi završite obračunski period.

Srbija i posle poslednje poskupljenja struje iz 2017, ostala država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi, odnosno, prema računici Ministarstva rudarstva i energetike od poslednjeg poskupljenja, koje je bilo pre dve godine, daleko ispod cena u regionu. Naime, struja je jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, 21 odsto nego u BiH, 31 odsto je niža cena nego u Crnoj Gori i 50 odsto nego u Hrvatskoj.

Građani Srbije imaju pet puta jeftiniju struju nego što je, recimo, plaćaju u Danskoj i Nemačkoj, odnosno četiri puta u poređenju sa Belgijom.

Prema podacima Evrostata, u odnosu na naših trenutnih 6,6 evrocenti za kilovatsat, Crna Gora plaća 9,7 evrocenti. Cena struje u susednoj BiH iznosi 8,6 evrocenti za kilovat-čas i nešto je veća nego u Albaniji, odnosno Makedoniji gde je cena električne energije po kWh 8,4 odnosno 8,2 evrocenti.

U Hrvatskoj i Sloveniji kilovat se prodaje po ceni 12, odnosno 16,1 evrocenti po kWh. Slovenija tako ima skuplju struju nego Finska, čija domaćinstva plaćaju struju za tamošnje prilike jeftinih 15,8 evroenti po kilovat-času.

Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Nemačkoj i Danskoj, čak 30,5 evroenti po kilovat-času.

Inače, to je najveća poznata cena struje u svetu.

U Srbiji 70.350 domaćinstava ima pomoć u iznosu od besplatnih 120 do 250 kilovatsati električne energije mesečno, u zavisnosti od broja članova domaćinstva.

Treba napomenuti da u Srbiji postej i druge kompanije od kojih se može kupovati struja.

CENE PO ZONAMA

Kilovat struje u višoj, dnevnoj tarifi u zelenoj zoni kod dvotarifnih brojila košta 5,962 dinara, dok je u nižoj tarifi 1,491 dinar. U plavoj zoni kilovat je tokom dana 8,943, a noću 2,236 dinara. U najskupljoj, crvenoj zoni postoji velika razlika. Danju je kilovat-čas 17,887, a u nižoj tarifi, odnosno tokom noći, 4,472 dinara.

Izvor: Telegraf

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here