Svaki treći zalogaj koji pojedemo postoji zbog pčela i drugih oprašivača. Ipak, ignorišemo njihovo postojanje i iz godine u godinu ih je sve manje zbog ljudskog nemara. Od paljenja strnjike na njivama do insekticida i pesticida!

U ljudskoj prirodi je da ignoriše stvari koje mu nisu ispred nosa i da ih primeti tek kada ostane bez njih, odnosno da posledice razume samo kada ih oseti na svojoj koži.

I pored svih upozorenja na ekološke katastrofe skloni smo tome da ih ignorišemo dok ne bude “gorelo pod nogama”, a upravo je takva situacija sada sa pčelama – koje nisu tu samo da “zuje”, radi se o najvažnijim oprašivačima u prirodi od kojih nam zavisi da li ćemo gladovati.

Zvuči dramatično, poput “klikbejta”, ali možda ni to ne naglašava dovoljno njihove uticaje na naše živote s obzirom na to da svaki TREĆI ZALOGAJ koji pojedemo i postoji samo zbog oprašivača te biljke, dok se broj polinatora smanjuje iz godine u godinu usled mnogih faktora – od klimatskih promena do insekticida i pesticida.

Upravo je ljudski nemar moguće sprečiti i ispraviti poručili su zajedno stručnjaci danas na diskusiji povodom Svetskog dana pčela (20. maj) u EU info kutku u Novom Sadu.

Profesorka Dragana Borđoški, pčelar Stojan Anđelović i magistar veterine Anastasija Handžiska želeli su da ukažu na važnost polinatora za planetu uz konstataciju da bi ljudi izumrli u roku od godinu dana kada bismo ostali bez dragocenih insekata.

Stojan Anđelković je gotovo 40 godina pčelar, iako je kao mladić bežao od njih i plašio se uboda, ali sada su pčele njegov život i želi da ih sačuva od “predatora”.

To su, nažalost, najčešće ljudi.

“I ja sam poljoprivrednik i razumem kada neko želi da zaštiti suncokret ili paradajz. Svestan sam da postoje insekti koji će pokvariti useve, pa zbog toga koriste određene insekticide i pesticide. Ali, isto tako poljoprivrednik mora da ima na umu da može da uništi i druge insekte i kulture”, upozorio je Anđelković svoje kolege.

Naveo je da postoji akutno i hronično trovanje pčela, od kojih je drugo opasnije pošto dugoročno ostaje u insektu i ne primećuje se odmah.

“Prskajte useve uveče kada su pčele otišle da odmaraju i da prerade ono što su u toku dana donele, to je posle pola osam, osam. Danas nijedan poljoprivrednik ne može da kaže da ne može uveče da prska, imaju traktore i mogu da srede osvetljenje. Pitanje je samo ako hoće!”.

Anđelković je zaključio da je jedan od osnovnih zadataka nauke u budućnosti da napravi selektivne preparate koji bi uništavali samo korov i nepoželjne insekte, dok bi oni važni za prirodu tokom tretmana ostali netaknuti.

Navodi da su se pčelari u razvijenim zemljama (SAD, Kanada, Francuska…) izborili za ukidanje pojedinih insekticida, ali da se u tim državama i dalje proizvode otrovi i prodaju na istoku.

“U Kini postoji čitav region gde su insekti praktično nestali zbog hemije. Proizvodili su jedinstvenu krušku koju nema više ko da opraši, tako da sad to ručno rade nekim četkicama”.

Zvanični podaci iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede govore da je u Srbiji 1.295.545 obeleženih košnica, što je gotovo svetski rekord kada se izvuče podatak “po glavi stanovnika”, ali i dalje se dešavaju pomori.

Samo u Vojvodini procenjeno je da je tokom 2015. godine stradalo čak 40.000 košnica zbog trovanja u toku cvetanja suncokreta.

Stravični podaci stižu iz Apatina (1.050 košnica), Slankamena (1.100), Kikinde (3.600) i tako dalje koji su učinili veliku štetu prirodi, ali i ogromne finansijske gubitke pčelarima. Ako ovi podaci ne zvuče dovoljno strašno, onda bismo mogli da vas podsetimo da jedno srednje razvijeno društvo ima oko 20 do 30 hiljada pčela, dok jako razvijeno može da ima i 60.000.

Izvor:Mondo

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here