Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da postojeći pristup Republičkog hidrometeološkog zavoda (RHMZ) u planiranju sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciji protivgradnih raketa i održavanju lansirnih stanica ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača.

Kako se navodi u izveštaju za 2017. godinu, zbog oslanjanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoć jedinica lokalne samouprave, RHMZ ne obezbeđuje na vreme potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada.
– Postojeći način nabavke, distribucije protivgradnih raketa i održavanja lansirnih stanica od strane RHMZ, kao i nepredvidiva podrška drugih nadležnih organa u sprovođenju mera protivgradne zaštite ugrožavaju njenu efikasnost – piše u izveštaju DRI.
Naime, RHMZ prilikom planiranja sredstava za funkcionisanje protivgradne zaštite nije dosledan u postavljanju zahteva za potrebnim sredstvima, zaključeno je u izveštaju. Iako je RHMZ nadležan za planiranje i izvršavanje sredstava za finansiranje protivgradne zaštite, u finansiranju protivgradne zaštite delimično učestvuju i AP Vojvodina i neke jedinice lokalne samouprave.
U nabavci i distribuciji protivgradnih raketa RHMZ često zavisi od doniranih raketa jedinica lokalne samouprave, što stvara rizik da lansirne stanice ostanu bez raketa u situacijama kada su one potrebne. Sa druge strane, navodi se, lokalne samouprave nemaju ujednačen pristup načinu na koji pružaju podršku funkcionisanju protivgradne zaštite, čime se otežava efikasna koordinacija između nadležnih organa.
Za nabavku raketa u periodu od 2015. do 2017. godine izdvojeno je 1,8 milijardi dinara, a problem je što se rakete dele linearno, a ne prema potrebama, što dovodi do toga da neke stanice ni polovinu raketa ne upotrebe, dok pojedine ostanu bez raketa na samom početku sezone – piše u izveštaju. Utvrđeno je i da RHMZ ne korisiti u dovoljnoj meri raspoložive podatke za unapređenje analize i praćenja meteoroloških prilika, što često dovodi i do nedostatka raketa u pojedinim delovima zemlje koji su više izloženi padavinama u poređenju sa drugima koji dobiju isti broj protivgradnih raketa.
Plate protivgradnih strelaca obeshrabrujuće
Još jedan problem je nedostatak strelaca na teritoriji Srbije, zbog čega su pojedine stanice često neaktivne. Zbog malih primanja (4.000 dinara mesečno) i dugih dežurnih smena, ljudi su nezainteresovani za ove pozicije.
Nadoknada za protivgradne strelce iznosi 4.000 dinara mesečno i oni su dužni da dežuraju 24 sata dnevno u periodu od 15. aprila do 15. oktobra. Oni su angažovani šest meseci godišnje, a za čitav taj period zarade ukupno 24.000 dinara. Ove godine je pažnju javnosti privukla i prvostepena presuda kojom se obavezuje Republički hidrometrološki zavod (RHMZ) da isplati doprinose za 12 meseci radniku koji radi kao protivgradni strelac. Portalu Radnik.rs tada se obratilo više radnika koji obavljaju posao protivgradnih strelaca širom Srbije, a poslodavac im je Hidrometrološki zavod. Oni su tvrdili da im poslodavac nije isplaćivao doprinose za svaku godinu koju obavljaju ovaj posao, pa se više njih odlučilo da tuži RHMZ.

Potrebna aktivna saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede

Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo više da se uključi u rešavanje problema nedostatka strelaca kao i nabavki protivgradnih raketa, navodi se u izveštaju DRI.
Nije bilo moguće utvrditi doprinos Ministarstva poljoprivrede funkcionisanju protivgradne zaštite, jer se nadzor i praćenje nad radom RHMZ od strane Ministarstva vrši samo delimično i ograničeno.
Ministarstvo poljoprivrede vrši delimičan nadzor nad pripremom i sprovođenjem odbrane od grada, ograničavajući se na proveru blagovremenosti i ispunjenosti propisane forme izveštaja koje dostavlja RHMZ, ali ne prati fekte podsticaja za postavljanje protivgradnih mreža, utvrđeno je prilikom revizije.
Nedavni slučajevi nevremena koje uništava useve svedoče o reakcijama Ministarstva koje dolaze nakon ovakvih katastrofa. Tako je, na primer, Ministarstvo, početkom meseca, najavilo nadzor nad radom RHMZ kako bi se utvrdili eventualni propusti u sistemu protivgradne zaštite, tek nakon što je Topolu i okolinu zadesio jak grad usled kojeg su uništeni usevi.
Inače, prema izveštaju DRI, šteta od grada u poljoprivredi od 2015. do 2017. godine na teritoriji Srbije dostiže cifru od 6 milijardi dinara.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here