Istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo sproveli su proteklih godina na tri lokaliteta u Srbiji ispitivanje nekih sorata šljive stvorenih u toj naučnoj ustanovi, i utvrdili da su nove, nada i krina, uz bok čačanskoj rodnoj koja važi za izuzetno prinosnu sortu. U svom naučnom radu oni zaključuju da i nada i krina mogu biti interesantne za gajenje u komercijalnim zasadima.

Sve tri ispitivane sorte – rodna, krina, nada – praćene su u zasadima podignutim na tri mesta u Srbiji, LJubiću i Bresnici kod Čačka i Staparu kod Valjeva, u približnim agroekološkim uslovima, svuda na smonici. Čačak je 2016. imao prosečnu godišnju temperaturu od 10,9 stepeni Celzijusa i prosečnu godišnju količinu padavina od 695 milimetara, Valjevo 12,5 stepeni i 980 mm padavina. Sve tri sorte imale su približno vreme cvetanja na sva tri lokaliteta.
Ono što voćare najviše zanima jeste, razume se, prinos. Nada je u LJubiću dana 21,81 kilogram po stablu, u Staparu 23,33, Bresnici 20,68. Krina u LJubiću 22,57, Staparu 24,26, Bresnici 20,51. Čačanska rodna u LJubiću 31,98, Staparu 33,92, Bresnici 33,82. Po hektaru, prosečan prinos nade je 10,97 tona, krine 11,22 a čačanske rodne 16,62 tone.

Tokom 72 godine postojanja, Institut u Čačku stvorio je 17 novih sorata šljive, od kojih čačanska lepotica i čačanska rodna već četiri decenije jesu okosnica gajenja šljive u ovom delu Evrope.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here