Ja sam Lela Popović, baka, majka, supruga i regionalni menadžer Agroinvest fonda i članica Udruženja poslovnih žena Nadežda Petrović.

Svoj poslovni put sam započela diplomiranjem na Višoj ekonomskoj školi u Kragujevcu, a potom i zaposlenjem u porodičnoj firmi kod oca, jednog od prvih privatnih preduzetnika Dragačevskog okruga. Tu sam stekla prva iskustva, radne navike, naučila pravila igre i funkcionisanja na tržištu rada. Od oca sam nasledila istrajnost, upornost i snagu da se oduprem svim teretima koji se neminovno obrušavaju na sve nas kako u privatnom, tako i poslovnom životu.

Nakon prvog zaposlenja i ostvarenja na porodičnom planu, moj poslovni put bio je prilično krivudav i pun uspona i padova. Kako mi temperament nije dozvoljavao da podnesem pritisak zidova kancelarije i ograničeno radno vreme za koje sam osećala da bi bilo daleko isplativije i korisnije da ulažem u svoje ćerke, oprobala sam se u ručnom radu i kreiranju i izradi vunenih džempera i aksesoara. Tu sam sama sebi kreirala svaki radni dan, a svoju energiju usmeravala ka deci i kreacijama, od kojih pojedine dan-danas traju. Kako su deca rasla, a moje ambicije ka poslovnom ostvarenju nisu bivale zadovoljene prodajom džempera, rešila sam da se vratim u kancelariju.

Novo zaposlenje dobila sam kao lični asistent direktora prodaje u Eurobanci, ali u Beogradu. Ovaj korak mi je na poslovnom planu poslužio kao izvanredna odskočna daska, a svojim radom uspela sam da obezbedim svojoj deci finansijsku sigurnost koju u tom periodu njihovog odrastanja ni jednim poslom u malom gradu nisam mogla. Pored savršeno sređene kancelarije u centru velikog grada, poslovnog okruženja iz američkih filmova, odličnih uslova rada, ova pozicija sa sobom je nosila i iscrpljujuće putovanje na relaciji Čačak-Beograd svakog ponedeljka i petka, kako bih uspevala da vikende provodim sa porodicom. Jedna od najtežih odluka koje sam morala da donesem bila je odluka da se vratim u Čačak i da svoj poslovni put nastavim na daleko nižoj poziciji od one na kojoj sam bila. Deca su tražila svoje, a ja kao majka nisam mogla sebi da dozvolim da ne budem prisutna za svaki njihov tinejdžerski problem i da izgubim poverenje koje su u mene obe imale zbog nekakvog radnog mesta, pa koliko god ono sjajno bilo.

Poslovni put sam nastavila kao šalterski službenik u čačanskoj filijali, što je sa jedne strane bilo poražavajuće, ali teži udarci tek su usledili. Usled finansijske krize u banci na celom tržištu Balkana, jedna od dve čačanske filijale je morala da se zatvori. Baš ona u kojoj sam radila. Posle 20 godina rada našla sam se na birou za zapošljavanje, ni sama ne znajući šta me je snašlo.
Kako nisam mogla sebi da dozvolim tapkanje u mestu, a znala sam da je bilo dosta okova šaltera i da mi je potrebno mesto gde ću moći da svojim radom konstantno napredujem, ali i da imam slobodu kretanja i rada sa ljudima, svakodnevne komunikacije u realnim životnim uslovima, rešila sam da svoj put nastavim u kompaniji Agroinvest fond.

Usluge Agroinvest fonda imaju za cilj da poboljšaju ekonomski razvoj u nerazvijenim ruralnim područjima. Naši klijenti su odlučni u nameri da svoje poslove razvijaju i da započinju nove poslove, što mi je bilo više nego dovoljna motivacija da svoj poslovni put nastavim u ovom smeru.

Najpre sam počela kao mlađi kreditni službenik, ubrzo zatim sam postala stariji kreditni službenik, a onda stepenik po stepenik, koordinator, vođa tima i trenutno sam na poziciji regionalnog menadžera.
Ne prihvatam poraze, ne prihvatam da nema posla, postoje samo ljudi koji nisu dovoljno motivisani da rade. Sve svoje poslovne, ali i privatne uspehe dugujem samo svojoj istrajnosti i u nekim situacijama tvrdoglavosti da se dođe do pravog i najboljeg rešenja svake situacije.

Porodica mi je bila i ostala glavna pokretačka snaga, a danas sam i ponosna baka jednogodišnje Irine.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here