Čačak – Festival PriČa večeras pretvara grad na Moravi u prestonicu rokenrola. Legendarni rok sastav Parni valjak nastupa na Rementovom igralištu od 22:00.


Posle 35 godina ovaj bend konačno dolazi da priredi spektakl koji Čačani sa nestrpljenjem čekaju.
Husejin Hasanefendić Hus, popularni Huso osvrnuo se na 35. godišnju dugu karijeru i saradnju sa diskografskim kućama.

„Sa Suzijem je bilo odlično jer smo izlazili na etiketi Si bi esa, sa kojima smo potpisali ugovor, PGP je u to vreme imao više sluha za bendove, pa je dosta zagrebačkih izvođača sa njima sarađivalo. Žanrovski smo se menjali, tokom svih ovih godina. Kada si klinac, naravno da više toga upijaš, tražiš sebe i eksperimentiš i onda u nekom trenutku prestaneš da slušaš ostale i radiš ono što se tebi sviđa. Tako bi i opisao naš razvoj, promene su bile i u postavki benda, publika se furala na taj tip glazbe, a ono što se danas čuje, nije samo moja svirka i Akijevo pevanje, nego je to neki zajednički proces do krajnjeg momenta kada ona ode u etar i zaživi”, kaže Huso naglasivši da i oni koji nisu deo benda su ostali njihovi prijatelji.

„Svi ljudi koji su bili u bendu, na žalost trojica imaju svoj bend sada na nebu, smo u dobrim odnosima, a činjenica je da je prošlo dosta glazbenika kroz bend, bitno je da rastanci nisu bili negativni i da nije bilo svađa. Jura je otišao da radi na aerodrom, vrlo legitimno, čovek je imao neku svoju priču, dan danas pijemo kafu zajedno, Ras je takođe gitarista koji je ostavio trag u bendu, on je krenuo u neke solo vode, napravio svoj bend i želeo autorski da se dokaže. Razlozi za razilaženje su dobri, nije bilo nikada zle krvi i velika je sreća da ljudi koji su dolazili u bend su bili dobri ljudi. Uvek nam je bilo najvažnije kakav je ko čovek jer mi smo ti koji provodimo najviše vremena zajedno, više nego što se provodi u porodici. Jednostavno, ta kompatibilnost je vrlo bitna. Prvo kakav je čovek, pa tek onda kakav je muzičar”, rekao je Huso.

Parni Valjak važi za grupu koja bolje zvuči uživo nego na snimcima, a zašto je to tako Huso ima svoje objašnjenje.

„Mi smo imali ozbiljan problem uloviti energiju i zvuk koji smo proizvodili uživo, nismo imali pojma o procesu snimanja, naš prvi album je potpisao Vedran Božić kao producent, a nikada mi njega u studiju videli nismo. Vladimir Mihaljak, tadašnji menadžer i osoba `A` u ovom poslu, on nam je omogućio zapravo karijeru, njemu se činilo da neko zvanično i zvučno ime nosi težinu pa je potpisan, a zapravo smo radili sami, a pojma nismo imali i uživo smo zvučali bitno bolje nego na snimcima i tu kreće ta fama. Već kada smo otišli u Milano, to je ozbiljan studio, tu je Aki zvučao onako kako smo ga mi i čuli, a na snimcima to nismo mogli dobiti, i onda malo po malo zvuk na pločama postaje bolji, mislim da je zadnji album sigurno produkcijski dobar, međutim mislim da je bitno uzbuđenje i doživljaj benda uživo mnogo veći nego na snimcima. Kada snimate, više razmišljate, a kada se svira uživo, to je pravi osećaj”, kaže Huso.

Prema njegovim rečima nema loše publike, ima samo loših izvođača, i publika koja bolje razume određenu glazbu i ritual koncerta.
„Nama se dešavalo da sviramo na koncertima gde publika nije znala da može vikati hoćemo još, hoćemo još, nego su posle bili žalosni, a mi isto jer nas nisu zvali natrag, a oni zašto je to kratko trajalo, tako da očekujem da će i večerašnja publika imati svoje zahteve.”

Inače, rok festival PriČa proistekao je iz dugogodišnjeg rada Rok kluba „Srpski pab”, koji sa svojim kreativnim timom organizuje više od 100 klupskih svirki godišnje još od 2007. godine. Vremenom je sve više mladih bendova počelo da se okuplja i traži prostor gde bi mogli da pokažu svoje talente i dobijali su podršku i prostor za svirku. Iako mlad, festival PriČa iz godine u godinu dovodi sve poznatije umetnike.

Izvor: RINA

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here