Gornji Milanovac – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u nedelju obeležavanju misije Halijard na zaravni Galovića polje koja je u narodu bila poznata kao Gorski aerodrom, potvrdio je za Glas zapadne Srbije Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac.

„Velika je čast da dočekamo predsednika države u jednom od najvećih srpskih sela, u selu koje beleži najviše porodica sa troje i više dece.

Meštani ovog kraja, rizikujući život spasavali su tuđe živote, deleći sa tadašnjim ranim saveznicima poslednje zalogaje oskudne hrane, u teškim ratnim vremenima. Odavde su ih ispratili zdrave i prave svojim kućama i mnogi i danas održavaju veze sa njihovim potomcima. Zauzvrat nikada nisu tražili ništa, sem prijateljstva, u stvari to je duša naroda ovog kraja. Posebna nam je čast što će na Gorski aerodrom koji se dugo skrivao od javnosti, prvi put zakoračiti jedan srpski predsednik” – kaže Kovačević

O tim danima ratne 1944. svedoče brojni američki piloti koji su ostali živi zahvaljujući samo seljacima sa pobrđa Suvobora. Jedan od njih je pukovnik u penziji Karl Volpask čiji bombarder je pogođen negde iznad Rumunije i srušio se, najverovatnije, u planinsko područje oko Suvobora gde su mu u pomoć priskočili seljani.

Avion Karla Volpaska srušio se u planinsko područje oko Suvobora

„Ti ljudi nisu imali skoro ništa, a dali su nam sve što su imali. Rizikovali su svoj život zbog nas, da su bili uhvaćeni dok su nas štitili, stradali bi”, priča američki pukovnik u penziji Karl Volpask kome su glavu sačuvali Draža Mihailović i njegovi ljudi u Pranjanima, gde je proveo trideset dana.

„Zauvek ću biti zahvalan Srbima za žrtvu koju su podneli 1944. kada su nam spasli živote”, poručio je u ispovesti za „Kurir” taj pukovnik američke vojske u penziji, koji je spasen tokom operacije „Halijard” u leto 1944. godine. I dan-danas, 75 godina kasnije, on se seća svih detalja iz Srbije.

Pad u „neku planinsku oblast”

Zanimljivo je svedočenje Karla Volpaska kako se spasavao kada je pogođen avion.
Bombarderu B-24 oštetili su hidraulične kontrole i onesposobili kormilo. Sistem za upravljanje nije više postojao. Na pet i po hiljada metara visine jedini spas bio je skok. Desetorica Amerikanaca su uspela. Avion se zabio u zemlju, a u njemu je bio jedino Tomas P. Lavet, koji je verovatno bio mrtav i pre nego što je avion pao. Volpask je iskočio i pao, kako kaže, „u planinsku oblast”.

„Spustio sam se veoma teško, u blizini ogromne stene. I bio sam veoma srećan što sam je promašio. Dok sam padao padobranom, ostao sam bez cipela. Kad sam pao, video sam da tu stoje dvojica uniformisanih ljudi s puškama. Nisam znao da li će biti prijateljski raspoloženi ili su deo okupacionih snaga. Imali su parče bele tkanine vezano za pušku i mahali su tom puškom, pa sam po tome zaključio da su prijateljski raspoloženi” – seća se Volpask.

Prvi srpski predsednik koji zvanično stiže na Gorski aerodrom

Aleksandar Vučić je prvi srpski državnik koji će se pojaviti na Dražinom aerodromu, nekoliko kilometara od Pranjana.
Amerikanci su inače prvi otkrili istinu o junačkom podvigu srpskog naroda, odavši mu priznanje. U znak zahvalnosti pomogli su Pranjancima da završe fiskulturnu salu pored škole i uvek se odazivali na pozive meštana.

Mesto gde ambasadori šetaju bosi

Zanimljivo je da su skoro svi ambasadori najveće sile na svetu uvek rado boravili pa čak i konačili u etno naselju „Rajski konaci” u susednom selu Leušićima, a meštani svedoče da su ih tu često viđali kako šetaju bosi. Vlasnici naselja su otac i sin, Radiša i Zoran Jevtović, čiji preci su direktno učestvovali u spasavanju pilota o čemu svedoče brojne fotografije koje i danas krase zidove brvnara i knjihovih kačara.

Preci vlasnika „Rajskih konaka” Radiše Jevtovića spasavali su pilote

Pod njihovim krovom boravili su Kajl Skot, Majkl Polt, Dženifer Braš…
„Ono što znam je da dolazi ćerka Džordza Vojinovića koja je ambasador u Brazilu, potomci Čarlsa Dejvisa koji je bio komadant eskadrile i još nekoliko direktnih potomaka spašenih pilota. Biće mi čast što će spavati pod krovom gde su nekada njihovi preci pronašli spas” kaže Radiša Jevtović čiji deda Manojle je ubijen u Pranjanima i proglašen narodnim neprijateljem.

Veselinović: „Čast je dočekati predsednika države”

,,Evo nas, pripremamo se za doček predsednika i ambasadora. Velika je čast kada predsednik države stiže u naše selo na koje smo ponosni. Pranjani broje oko 2. 000 stanovnika i verujem da su ponosni na svoje pretke. Mali broj njih pamti ta vremena ali ima još svedoka koji pripovedaju kako su volovskim zapregama dovlačili kamen iz Čemernice i danonoćno pravili pistu na koju su sletali spasilački avioni. I sve to iza leđa Nemcima koji su bili u Čačku i Gornjem Milanovcu. Stvarno je to bila hrabrost, ali Pranjanci su takvi, i kada se ratuje i slavi. Nedavno smo osnovali i Sabor violinista Srbije i dočekali pedeset hiljada ljudi. To nam je bila kao vežba za ovaj događaj” – kaže Radovin Veselinović, pred`sednik mesne zajednice Pranjani.

Izvor: GZS

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here