U nedelju, 20.10.u sali ustanove “Zračak”, održan je VI Memorijalni turnir u cast Nemanje, a drugi po redu I u cast Zorane Kojić.
Domaćini ovog turnira je bio KK “Nemanja” iz Čačka.

Takmičenje je okupilo oko 140 takmičara, koji su taj dan kroz karate discipline, odali počast dvoje ljudi, koji su ostavili neizbrisiv trag, kako u karate sportu, tako I u životima mnogih ljudi  izvan sale.

Takmičari su došli iz ranih delova Srbije, Bora, Šapca, Beograda, Kraljeva, Zrenjanina, Kragujevca, Tutina  I naravno Čačka.
Svima njima je bio jedan cilj, a to je da taj dan svi budu Nemanja I Zorana, kao što je I sama Zorana volela da kaže na dan turnira u cast svog deteta.

Predsednica I trener kluba, Marija Raičković je rekla:
“Nikome nije lako da organizuje Memorijalni turnir I da ostane pozitivan, nasmejan I srećan. Ali, odrastajući sa čovekom, kao što je bila Zorana, čovek nauči da svaki tužan momenat I situaciju, pretvori u svoje “gorivo” I bude pozitivan I istrajan. Kada je Zorana izgubila sina, snagu je našla upravo u svom klubu, deci a kasnije I u tom turniru, koji je organizovala u čast svog sina. Taj dan, koliko god da joj je bilo teško, bila je pozitivna, jer je znala da ipak nešto čini za svoje dete…”, kaže Marija I dodaje:

“Turnir je imao za cilj, da se okupe I mladi I nešto stariji prijatelji, da kroz svoj nastup odaju počast Zorani I Nemanji, da je spomenu, da se prisete nekih lepših, smešnih situacija sa njom I posvete joj svoj nastup…Da budu ona…”

Zorana nikada ne može biti zaboravljena, jer se takav  čovek  teško nalazi u ovom svetu. Njenim Nemanjićima mnogo nedostaje, a oni daju sve od sebe da klub živi, radi I da gaji onu porodičnu slogu, koju je ona unela svojim duhom gradeći ovaj klub. Nemanjići se sami bore kroz sve situacije koje im zadaje današnjica, ali hrabro gaze još jači, jer znaju ko  ih je time naučio. Tako su I ovaj turnir sami osmislili I realizovali, sa svojim porodicama.

“Zahvalila bih se direktorima ustanove “Zračak” Ani Jakovljević I direktoru  ŠOSO “1.novembar”, koji su nam ustupili salu za održavanje Memorijala I koji su nam izašli u susret za sve zahteve koje smo imali kao organizatori. Zatim našim porodicama, Nemanjić porodici, roditeljima, svim klubovima bez koji ovo nije bilo moguće realizovati  I naravno ja lično kao trener I neko ko vodi ovaj klub, mojim drugarima I članovima, koji su bili pravi domaćini. Svim novinarima koji su bili taj dan uz nas. Nadam se da smo I ove godine, kao I prošle, dočarali ljudima ko su Zorana i Nemanja I koliko njena deca, kako nas je zvala, I dalje misle na nju I koliko im nedostaje. Verujem da za takve ljude, zaborav ne postoji”, završava Marija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here