Čačak – Personalna dokumenta Stojana Markovića koji je bio direktor čačanskog Doma kulture, nestala su iz arhive u ovoj ustanovi, a u registru se umesto personalne dokumentacije nalazi samo jedan papir veličine polovine A4 formata?! Pored registra, gde bi trebalo da je Markovićeva uredno je složena dokumentacija svih prethodnih i kasnijih čelnih ljudi ustanove: Milijana Miloševića Crnog, profesora Dragojla Jerotijevića, profesora Dragana Kovačevića. Dakle, svih samo nema njegove?

U registru samo JEDAN papirić o izboru?

Na jedinom dokumentu u registru, stoji da je Marković izabran na zboru radnika Doma održanom 23.02.1990. godine na direktorsku funkciju sa mandatom od četiri godine.
Konkurs je objavljen u dnevnom listu „Politika” 18.januara te godine, a kandidati su bili aktuelni direktor Milijan Milošević i Stojan Marković iz Čačka.

Na sednici 23.02. iste godine, tajnim glasanjem izabran je Marković, koji je dobio 15 glasova dok je Milošević dobio jedan glas menje.

U komisiji su bili Branko Kukić i Zoran Obrenović kao predstavnici Doma kulture, Srbislava Stanković i Đorđe Jovanović, predstavnici zbora dok su Slobodan Nedeljković i Đorđe Jovanović bili predstavnici tadašnje komunističke vlasti.

Dokumentacija izgleda nije slučajno nestala, kao i nafta

Stojan Marković smenjen je sa te funkcije zbog spleta raznih okolnosti i malverzacija u Domu kulture, tvrdi Miladin Vukosavljević, tadašnji urednik Čačanskog glasa, koji je u vreme mandata Stojana Markovića bio član Upravnog odbora ove ustanove

„Krenuli su ratovi i sankcije, zbog čega je gorivo tada dostizalo astronomske cene. Možete zamisliti period u kojem je prosečna plata bila deset maraka, a cena litra benzina ili nafte u flaši na ulici, dostizala cenu od tri do pet maraka“,kaže Vukosavljević.

On svedoči da je tada zbog sankcija Srbiji, preko Dodika organizovana akcija dopremanja humanitarne nafte, lož ulja i benzina, preko potrebnih čačanskim ustanovama, od bolnice pa do škola.

„Tada su naš Autoprevoz, zatim Komunalac organizovali dopremanje više desetina paketa (paket podrazumeva cisternu sa prikolicom) nafte, benzina i lož ulja iz Bosne. Gorivo se istovaralo na više lokacija, ali nekoliko cisterni dopremljeno je u rezervoar Doma kulture odakle su se ova ustanova, zatim zgrada Opštine, Ekonomska škola i Gimnazija. Međutim, dve cisterne sa prikolicama zanoćile su kod Doma ali nisu osvanule. Čuo sam da su viđene negde u Preljinskoj Baluzi, a mene su ubrzo nakon rasprave o toj temi na upravnom odboru smenili“, svedoči Vukosavljević.

Međutim, o svemu tome nema nikakvog pisanog traga u Domu jer je dokumentacija volšebno nestala.

Tadašnji policijski službenik, Zoran Ševarlić (danas načelnik inspekcije MO), pre nekoliko godina svedočio je da je lično zbog nestale nafte pisao prijavu tadašnjem direktoru, Stojanu Markoviću. Vođen je sudski postupak koji je trajao nekoliko godina, ali Marković nije sačekao kraj suđenja jer je napustio zemlju i otišao u Ameriku gde je proveo izvesno vreme, zbog čega je slučaj zastareo. Ali, preko okeana se nije uputio sam već sa suprugom radnika Čačanskog glasa koju je oženio, nakon što je postao direktor i u toj medijskoj kući.

Ali i u Čačanskom glasu nije ostao dugo. Smenjen je na insistiranje Zorana Đinđića kome je Marković radio o glavi (političkoj) tvrdi profesor Dragan Kovačević koji kaže da se na tu temu vodila žestoka polemika na sastanku gde su prisustvovali on, Velimir Ilić, Vladan Batić i Zoran Đinđić.

Naime, Marković je žestoko vodio kampanju protiv Zorana Đinđića protežirajući Slobodana Vuksanovića u čiju partiju je prešao iz DS, koja mu je tada bila treća po redu. Kasnije se priključio Čedi Jovanović(LDP), a zatim i Saši Raduloviću (Dosta je bilo). Pokušaj da se instalira u Dveri sa grupom građana Branka Lazovića, nije uspeo.

Preduzeće ,,Šaram varam“

Stojan Marković sa svojim preduzećem „Jutro prodakšn“ sa kojim je ojadio mnoge Čačane, među kojima su Andrija Bajić i ugledni doktor Kosta Milošević, nije ostavio Dom kulture na miru ni petneaest godina kasnije, pa je ovoj ustanovi ostao dužan za kiriju 877.300 dinara i gotovo je izvesno da to nikada neće platiti jer je preduzeće u blokadi 1.695 dana i očigledno služi samo za takve poslove.

Sva direktorska mesta Markovića

Marković danas pokušava na istu mantru da se dokopa pojedinih pozicija koristeći – zamuti pa zgrabi. Njegova poslednja u nizu supruga Biljana Jovanić Marković i on sam, u poslednjih dve decenije imali su čak pet visokih i direktorskih pozicija u Čačku, iako se Marković deklarisao kao žrtva svakog režima. Međutim, činjenice su sasvim drugačije. Marković je bio dva puta direktor ( Dom kulture i Čačanski glas, dok je njegova poslednja supruga bila to isto u Poreskoj upravi, gde je došla bez radnog iskustva i kao član G17 plus, a zatim prešla u fotelju direktorke Nacionalne filijale za zapošljavanje kao član Dinkićevih Regiona.

Odlaskom sa tog mesta, učlanila se 15. Juna 2016. u SNS, gde je bila u Savetu žena. Funkcioner SNS u Čačku, tvrdio je da je trpeo konstantne pritiske od Stojana Markovića da mu za suprugu obezbedi direktorsko mesto, ali kada to nije prošlo Jovanić Marković se iščlanila iz stranke 2018. godine tvrdeći da je ta stranka loša. Karijeru je počela kao sekretarica u čačanskom SPO gde se javljala na telefon, a ta stranka ju je postavila na jedno od rukovodećih mesta u Turističkoj organizaciji.
Niko u međuvremenu nije objasnio kako se Biljana Marković prošle godine obrela na mestu inspektora za rad, ali je tu ujdurmu sprečio GZS.

Rešenje Ministarstva za rad

Nakon objavljivanja te informacije sve je na prečac povučeno čak i rešenje i svi su zaćutali.

Nastaviće se…

Izvor: GZS

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here