Pri čačanskom Javno komunalnom preduzeću Komunalac nekada je postojala sortirnica komunalnog otpada, međutim ona je ugašena nakon početka rada Centra za reciklažni otpada od strane preduzeća Duboko.

Istraživanja pokazuju da jedan broj građana vrši selekciju otpada, ali da to nije dovoljno kako bi se dostigli određeni standardi, a životna sredina učinila čistijom.

Foto: MNA/Miloš Lukić

Iako je primarna reciklaža propisana Zakonom o upravljanju otpadom, u Srbiji se reciklira oko 20 odsto generisanog otpada dok je evropski prosek više od 50 odsto.

Godinama u nazad u gradu na Moravi se vrši primarna selekacija otpada.

Nadležno preduzeće građanima deli posebne kese, postavljaja mrežaste i podzemne kontejnere upravo za otpad koji se kasnije ponovo može iskoristiti.

I dok jedni otpad selektuju, drugi o tome ne vode računa.

“Građani ne poštuju selekciju otpada. U mrežaste kontejnere treba da stavljaju reciklažni otpad, a stavljaju lišće i smeće”, izjavio je radnik JKP Komunalac Rajko Kos.

Prikupljeni selektovani otpad se potom doprema do transfer stanice.

“Sve se izručuje u presu, a potom se presovani otpad pakuje u kontejnere od 32 metara kubna i transportuje u Duboko gde se vrši dalja selekcija”, reklao je upravnik čistoće u Javno komunalnom preduzeću Komunalaca Pavle Pavlović.

Iz Čačka do užičke regionalne deponije “Duboko”, godišnje se otpremi između dve i po i tri tone suvog otpada, što je i dalje mali procenat.

“Određene količine otpada koje dođu idu u Centar za selekciju gde se vrši ručno prebiranje ili ta sekundarna selekcija i posle nje se taj otpad balira, a kao takav prodaje reciklerima u Srbiji. Onaj deo koji ne zadovoljava te standarde ide na deponiju. Deo lake frakcije koji se izdvaja ide u cementnu industriju kao energent za zamenu fosilnih goriva”, izjavio je agenciji MNA direktor JKP “Duboko” Užice Momir Milovanović.

Prosečka težina bale pet ambalaže je 200 kilograma, tetrapaka 230, a aluminijumskih limenki 80 kilograma.

Balirani selektovani materijal se posle merenja skladišti u posebnom prostoru Centra.

“Stalno treba razgovarati sa građanima na terenu. Ne možemo primarnu selekciju raditi tako što ćemo samo podeliti kante. Iz kontrole koja se radi u Dubokom vidimo da ta primarna selekcija nije dobra, građani i dalje odlažu otpad koji ne bi trebalo da se nalazi u suvoj fraciji”, objašnjava Milovanović.

Istraživanja pokazuju da je za razgradnju novinskog papira potrebno 12 meseci, aluminijumske konzerve od 10 do 500 godina, plastične kese do čak 10 vekova, a staklene flaše do više miliona godina.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here