Promocija monografije – Likovni salon Doma kulture, utorak, 17. decembar, 18:ooh

Umetnička galerija”Nadežda Petrović” je povodom obeležavanja 20-togodišnjice od smrti vajara Oskara Berbelje priredila monografiju o poznatom srpskom umetniku koji je odrastao u Čačku, a koji je, osim poreklom, dosta zadužio naš grad.

Projekatje realizovan uz svesrdnu i neophodnu pomoć i podršku Oskarovog sinovca Marija Berbelje iz Beograda. Autor monografije je muzejski savetnik Mirjana Racković, dizajn je uradio Milenko Savović, a recenzent knjige je mr Leposava Milošević Sibinović. U sklopu ovog projekta postavljena je skulptura u fontani na platou kod Robne kuće ”Ineks”.

Promocija monografije se priređuje u okviru programa proslave Dana grada.

Oskar Berbelja

Rođen je u Aranđelovcu 1921. godine, ali jeod ranog detinjstva živeo u Čačku gde jenjegov otac Frančesko imao kamenorezačku radnju. Prve pouke o obradi kamena Oskar je dobio upravo u kamenorezačkoj radnji svog oca u Ciganmali, čuvenoj u Čačku i okolini toliko da je i sam vojvoda Stepa Stepanović još za života naručio izradu grobnice kod Frančeska Berbelje. O priznatom Frančeskovom zanatskom majstorstvu govori i kraljevski orden Svetog Save V reda dobijen 1937. godine.

Osnovnu školui nižu Gimnaziju Oskar je završio u Čačku. Na odseku dekorativnog vajarstva Akademije primenjenih umetnostiu Beogradu diplomiraoje 1952. godine. Nakon studija je ostao da živi u Beogradu i radikao samostalni umetnik, ali je ostao vezan za Čačak, prvenstveno zbog očeve kamenorezačke radionice. Najviše se bavio izradom skulptura za javni prostor i fontana, a vajarska dela, rađena u kamenui najčešće kombinaciji kamena i stakla, stilski pripadaju stilizovanoj figuraciji ili asocijativnoj apstraktnoj umetnosti. Nosilac je značajnih nagrada od kojih se izdvaja Nagrada za životno delo ULUPUDS-a 1996. godine.

Mesto Oskara Berbelje na umetničkoj mapi grada izuzetno je značajno i potrebno ga je stalno isticati – on je prvi školovani vajar iz Čačka; prva moderna skulptura u našem gradu – fontana ”Devojčica” nekada ispred zgrade Glavne pošte njegovo je delo; autor je mnogih bista narodnih heroja našeg kraja (dr Dragiša Mišović, Ratko Mitrović, Božo Tomić, Sima Saraga, Milica Vučetić …); na konkursu za spomenik palim borcima u Čačku dobio je Drugu nagradu;uradio je unutrašnje uređenje zgrade Doma kulture i reljef ”Spirala” (”Puž”) po kome je zgrada prepoznatljiva, a stilizovano rešenje Dom kulture koristi i kao svoj logo; prema njegovoj želji deset skulptura iz zaostavštine poklonjeno je Umetničkoj galeriji ”Nadežda Petrović” od čega su tri postavljene u Gradskom parku.

Od višestruke je važnosti da naš grad neguje sećanje na ovako značajnu porodicu kao što je to porodica Berbelja. I danas se na čačanskim kućama, javnim objektima i gradskom groblju mogu videti uobičajeni kamenorezački radovi i ukrasi, postamenati za spomenike i biste koje su radili poznati skulptori, a realizovao ih Oskarov otac Frančesko (postament za spomenik Stepi Stepanoviću prema nacrtima Ivana Meštrovića, postament za bistu dr Dragiše Mišovića prema Vladeti Piperskom i dr), do izrade Spomenika ”Četiri vere” na Gradskom groblju. Nekoliko vrsnih majstora kamenorezačkog zanata u našem kraju izašlo je upravo iz Frančeskove radionice. Kamenorezačka radnja je samostalno postojala do kraja šezdesetih godina prošlog veka kada je postala osnov jednog dela komunalnog preduzeća ”Gradsko zelenilo” pod nazivom ”Granit” (zaduženog za razne kamenorezačke radove na gradskom groblju i druge usluge ove vrste).

Najuspešniji izdanak ove porodice svakako je bio vajar Oskar Berbelja sa nesumnjivim zaslugama na polju kreativnog oplemenjavanja slobodnog prostora delima vajarske umetnosti.
Sve ovo govori da naš grad ima obavezu podsećanja na njegov višedecenijski uspešan skulptorski rad i angažman na doprinosu modernom uređenju javnih gradskih prostora, ali i na kamenorezačku radionicu Oskarovog oca i celu porodicu Berbelja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here